Алексов: Измене закона иду нам у прилог

Ова година ће по много чему остати упамћена, а највише по увођењу ванредног стања због епидемије вируса ковид-19, чије ће се реалне последице сагледавати тек касније. На који начин се Мађарски парламент бори са неприликама које је донела пандемија, упитали смо Љубомира Алексова, српског представника у највишем законодавном телу земље.



Према речима Алексова, Мађарски парламент је радио уобичајеном динамиком, и поред тешке епидемиолошке ситуације: "Мада су услови рада у техничком смислу били доста ригорознији, требало је да се прилагодимо и да савесно обављамо своје дужности. Парламент је у пролећном, али и сад у јесењем циклусу, радио пуном паром; није било никаквих изостанака. На дневном реду нашао се велики број закона, а оно што сматрам веома важним је, да су се на дневном реду нашли и закони који се директно тичу националних мањина у Мађарској, и то чак њих 16. То значи да наш Народносни одбор има веће обавезе и задатке и активно учествује у расправи и припреми тих закона".


Наш саговорник посебно истиче да је ове године дошло до модификовања Народносног закона, што подразумева више измена. Са једне стране, у питању су техничке допуне и прецизирање одређених појмова, а са друге, ту су и ставке које ће умногоме помоћи рад народности у Мађарској.


"Некретнине о којима брину мањинске самоуправе ће, по новом закону, моћи да пређу у њихово власништво. Мислим да је ово веома важно, јер то значи да ће и школске зграде, које је наша самоуправа преузела и које функционишу под њеним окриљем, по усвајању овог закона моћи да пређу у власништво српске заједнице. Те промене мањинског закона односе се и на неке уредбе, којима се спречава могућност тзв. етно-бизниса. Припадност некој мањинској заједници заснива се на стварном националном идентитету. То заправо значи да, у оним местима где до сада није постојала народносна самоуправа, а у плану је да се оснује, без претходног одобрења Самоуправе Срба у Мађарској, односно њене Скупштине, неће моћи да функционише. Потребан је доказ да у датом насељу постоји српска заједница, односно било која друга мањинска заједница. То су промене које ће свакако утицати на наш даљи рад и живот", каже наш саговорник.


На питање као оцењује садашње стање и положај српске заједнице у Мађарској, Љубомир Алексов за наш лист каже:

"Не треба заборавити да се цео систем народносног функционисања мења, од оних почетних времена када је то, можда, имало неку своју романтику и када су људи радили самоиницијативно. Међутим, сада је створен један веома велики систем, који функционише на три нивоа и који захтева финансирање. Преузете су многе битне институције и школе, што би значило да сада многи и егзистенционално зависе од самоуправног система. Не треба заборавити да је у протеклих 6 до 7 година, финансирање овог система чак 6,5 пута веће, него што је то било 2014. године. То значи да Мађарска држава одобрава веома велика средства и улаже у читав овај систем. С једне стране ту би, свакако, требало споменути обнове некретнина, у којима ми Срби предњачимо. Обнова некадашње Препарандије и изградња Српског црквеног музеја са најсавременијим условима рада, затим обнова наших светиња у Мађарској и неких других некретнина."


(Опширније у интервјуу који објављујемо у овонедељном броју СНН-а)