Горан Марковић: Имамо веома озбиљан проблем нечитања и неписмености

Поводом 2. априла, Међународног дана књиге за децу, власник и директор познате српске издавачке куће "Пчелица", Горан Марковић, који је у више наврата учествовао и у програмима и акцијама српске заједнице у Мађарској, у свом апелу указује на разорне последице нечитања књига и на могуће путеве заустављања све масовније функционалне неписмености деце и одраслих.



Данас је Међународни дан књиге за децу. Не желим да будем лицемеран, а још мање да прикривам у каквој се атмосфери обележава овај важан датум. Пандемија је само погоршала стање у овој области књижевности, које је и раније било врло тешко. Најпоштеније је рећи да деца ништа не читају, или, ако баш хоћемо проблем да увијемо у обланде, можемо рећи да веома мали број деце чита.


Сви знамо да само типкају по телефонима и да им је главна писана и вербална комуникација на друштвеним мрежама. Све јасније чујемо и видимо како комуницирају, какав им је речник, колико им је развијена машта, каква су им интересовања, а и какав им је начин размишљања и какав су однос изградили према свету који их окружује. Деца све лошије пишу и читају, немају радне навике, имају најгоре могуће узоре који се хвале да нису прочитали ни једну једину књигу у животу. Да, то су они које многа деца гледају сваки дан у ријалити програмима. Да не помињем да у медијима имају и узоре како брзо завршити школу и обезбедити диплому, посао уз помоћ политике, али то је широка тема... Да ли заиста мислимо да нећемо сви плаћати цену запостављања књиге код најмлађих? Цена ће бити скупља него што можемо и да замислимо. Папрена! И нажалост, неће бити рекламације!


Већини родитеља у овом времену је велики проблем да мотивишу децу да читају. Имају и много реалних изазова зашто се недовољно баве проблемом читања код деце, али то нико неће моћи да уради уместо њих. У најважнијем периоду одрастања читалачке навике се развијају читањем пред спавање, одласком у библиотеке, књижаре... Изговор не може бити преоптерећеност послом, стрес или беспарица. Бар је књига свуда доступна, може се не само купити са попустима, већ и позајмити. Наравно да ипак постоји мали број деце која редовно читају, постоје и посвећени и одговорни одрасли, али то је премало за ову земљу и друштво које би требало убрзано да се развија. И више је него мало. И прилично је црно.


Поред родитеља, породице, одговорност је и на свима који се баве децом, директно или индиректно, од васпитача, учитеља, писаца, библиотекара, до уредништава телевизијских програма, издавачких и медијских кућа итд. И на крају, или на почетку, одговорност је на држави, колико улаже, не само материјално, у књигу за децу и какав однос има према врло озбиљном проблему нечитања и неписмености. Свако себе нека преиспита, баш као што се и ми у "Пчелици" свакодневно преиспитујемо шта и како чинити. Деца не смеју бити колатерална штета општег лудила у коме живимо.


Позивам вас да данас купите или позајмите једну књигу вашем детету, унуку, братанцу, сестрићу, ђаку, малом комшији. Присетите се књига које сте волели да читате, разговарајте са децом о том животном благу које нам је свима пред очима, а тако га запостављамо и обезвређујемо.


Нада постоји, зато се овим послом "Пчелица" још увек и бави. Све је добро док славимо овај дан као Међународни дан књиге за децу, а не обележавамо као Дан сећања на исту.