Данас је Спасовдан - празник Христовог Вазнесења

Српска православна црква и верници славе данас празник Христовог Вазнесења - Спасовдан. Прославља се у знак сећања на дан када се Исус последњи пут јавио ученицима, заповедио им да иду по свету и проповедају јеванђеље. Затим се, на Маслинској гори, наочиглед свих узнео се на небо, чиме је завршио дело спасења.



Празник Вазнесења Господњег, или како је у народу уобичајено, Спасовдан, један је од десет празника посвећених Христу. Вазнесење спада у покретне празнике - увек пада у четвртак, четрдесет дана после Васкрса, а десет дана пре Духова. По хришћанском учењу, после Васкрсења, Христос је боравио на земљи са ученицима четрдесет дана, јављајући им се, учећи их и, нарочито, учвршћујући им веру после Голготе и распећа. Сам чин Вазнесења збио се у Витанији, селу на источној падини Маслинске горе, удаљеном два километра од Јерусалима, на путу за Јерихон. Тога дана се завршио Христов боравак на земљи, ради спасења и искупљења људског рода. Христос се пред апостолима, благосиљајући их, вазнео на небо и сео са десне стране Бога Оца. После тога се апостолима вратила њихова вера, радост и храброст.


Колики су значај Срби придавали овом празнику, види се и по томе, што је највећи историјско-правни документ српске средењевековне државе, чувени Душанов законик, обнародован на Спасовдан 1349. године, а допуњен такође на Спасовдан, 1354. године.


На прослави Спасовдана, 1939. године, град Београд је одликован највишим ратним одликовањем - Карађорђевом звездом са мачевима IV степена. Вредно је поменути да је Вазнесенска црква, саграђена као градска 1863. године, сачувала оригинални барјак Управе града Београда. На барјаку од црвеног броката, са једне стране је икона Вазнесења Господњег и, словима од златних нити, натпис: Општина града Београда 1938. а са друге стране, икона Свете Петке и порука: Ко крсно име слави - оном и помаже. Из ове цркве, која чува градску Славу, 1992. године поново је кренула литија којој је началствовао Његова светост Патријарх Павле.