Данас је Ђурђевдан, једна од најчешћих српских слава

Српска православна црква данас прославља Светог великомученика Георгија - Ђурђевдан. То је друга најчешћа крсна слава у Србији, док је у Републици Српској на првом месту. Поред осталих цркава, Светог Георгија као храмовну славу прослављају и наше цркве у Будимпешти и Помазу.

СПЦ на овај дан обележава погубљење Светог великомученика Георгија. Овај светитељ заштитник је професија, организација и болесника. Свети Георгије рођен је 275/280. године у малоазијској области Кападокији, у богатој и угледној хришћанској породици. Израстао је у снажног и храброг младића и узели су га у војску, где се истакао својом храброшћу. Од обичног војника напредовао је до трибуна већ у двадесетој години, односно у чин комита, то јест војводе, у који га је прозвео цар Диоклецијан.

Видевши да је почело истребљавање хришћана, Свети Георгије је поделио своје благо сиромашнима и ослободио своје робове. На једном сабору је говорио против прогона, изашао је пред цара и рекао да је хришћанин, па је цар наредио да га затворе у тамницу. Мучили су га, али је одбио да се одрекне вере. Цар му је тражио да се поклони пред кипом бога Аполона и рекао да ће му поштедети живот. Свети Георгије је пришао статуи и прекрстио је. Та статуа се срушила, а потом и све друге у храму. На то је царица Александра викнула: „И ја верујем у Бога који Ђорђу даје толику снагу.” Због тога је цар наредио да се одруби глава и Светом Георгију и царици Александри, која је, међутим, издахнула на путу до места погубљења.

Свети Георгије се на иконама представља у војводском оделу, на коњу са којег копљем пробада аждају. Нешто даље од њега стоји једна жена у господском оделу. Аждаја на икони представља многобожачку силу која је „прождирала” бројне хришћане, а коју је светитељ победио и својом мученичком смрћу задао смртни ударац „незнабоштву”. Жена на икони је Света Александра, супруга цара Диоклецијана, и верује се да представља симболично младу хришћанску цркву.

У време српског ропства под Турцима, они су одредили да им се годишњи порез плаћа у два дела, баш на Ђурђевдан и на Митровдан. На овај дан су хајдуци напуштали своја места зимовања и јатаке и одлазили у шуму на заказано место да поново отпочну са хајдуковањем. Од тада је остала и изрека: „Ђурђев данак – хајдучки састанак, Митров данак – хајдучки растанак.”

Ђурђевдан се сматра границом између зиме и лета, а везан је и за здравље укућана, удају и женидбу, плодност стоке и добре усеве. За мало који празник је везано толико обичаја и веровања као за овај. Између осталих, три главна обичаја су: плетење венаца од биља, умивање биљем и купање на реци.