За чланство Србије у ЕУ само 38,9% грађана
- Српске недељне новине
- jún. 15.
- 2 perc olvasás
Током 2025. године, Европска унија бележи значајан пад популарности међу грађанима Србије, што потврђују и истраживања јавног мњења. Наиме, према најновијим подацима, свега 38,9% грађана подржава чланство Србије у ЕУ, док је 43,2% против, а 17,9% неодлучно.

Овај преокрет указује на дубинску промену перцепције европске интеграције, која је до пре неколико година имала знатно ширу подршку. Истраживање су на 1.256 испитаника спровели Институт за европске студије и Aгенција за истраживање јавног мњења "Lidington Research" од 11. до 17. маја комбинованом методом теренских и телефонског анкетирања.
Један од кључних разлога за овакав пад лежи у застоју приступних преговора и све строжијем условљавању од стране Брисела. Грађани Србије изражавају фрустрацију због спорог темпа интеграција, а посебно им смета што ЕУ, истовремено, убрзано отвара врата Украјини и Молдавији, док се Западни Балкан чини запостављеним. Такав развој догађаја многи тумаче као доказ двоструких стандарда у европској политици.
Посебно осетљиво питање у овом контексту јесте Kосово. За добар део српске јавности, инсистирање ЕУ на „нормализацији односа“ са Приштином доживљава се као притисак да се Србија одрекне дела своје територије. Многи сматрају да ЕУ у овом процесу не заузима неутралну позицију, већ отворено подржава интересе косовских власти, што додатно нарушава поверење у европске институције.
Додатни фактор који утиче на обликовање јавног мњења јесу поједини домаћи медији, који све чешће промовишу наратив о непоузданости ЕУ и њеним „скривеним намерама“. Таква реторика је нарочито појачана током изборних кампања, када се Брисел често користи као мета критика.
Значајан је и став младих, који су у претходним годинама чинили основу проевропске оријентације. Међутим, током 2025. године све је више знакова да и међу њима расте апатија и неповерење. На студентским протестима, који су обележили пролеће ове године, приметно је одсуство европске симболике, што јасно говори о дистанци коју нова генерација осећа према идеји европског пута. Многи млади данас ЕУ доживљавају као бирократску, инертну творевину која не нуди јасне бенефите, а још мање солидарност.