Лазар Которчевић: Образовањем и васпитањем против асимилације

На конкурсу за директора Српског педагошког и методолошког центра, који је расписала Самоуправа Срба у Мађарској, изабран је Лазар Которчевић, професор географије у Српској гимназији „Никола Тесла“ у Будимпешти.

За Лазара Которчевића, као припадника српске народности у Мађарској, од посебног је значаја очување идентитета, неговање српског језика, културе и обичаја. Он то показује кроз свој педагошки рад, указујући ученицима на етичке принципе и прави вредносни систем. А то је темељ сваког појединца, заједнице и професије.

Опасност која прети малобројној заједници као што је наша јесте постепена асимилација. Како је сузбити, односно сачувати оно што се може сачувати?

Јесте проблем асимилација која је делимично присутна због економско-друштвених промена, а делимично због јаког мађарског културолошког утицаја. Она је дуги, дуги низ година присутна и неминовна, али уколико се језик не усвоји у одговарајућој мери, лако може доћи до индиферентности према народносној култури и историји. Управо зато је приоритет да ученици очувају свој матерњи језик. Кренимо од предшколске установе која даје базу нашим школама. Неопходно је обезбеђивање стручног кадра како у школама, тако и у забавиштима. Уколико се то не оствари, изједначићемо се са мађарским школама, јер деца неће чути српски језик, неће имати прилику да ван обавезних часова и занимања чују живу реч. Важно је да Српски педагошки и методолошки центар има задужену особу за функционисање забавишта ради бржег и благовременог протока информација, решавања проблема и на неки начин учествовања у животу истих. У том смислу је битно планирање и увођење мера за повећање броја деце у вртићима и школама.

Колико је битна едукација просветних радника, како оних у вртићима, основним и средњим школама и који су задаци Српског педагошког и методолошког центра?

Наравно да је важна едукација и то континуирана. Она подразумева: организовање семинара, радионица и стручних усавршавања. Кроз едукацију се обогаћује знање, али и граде добри односи између наставника свих наших школа. Добри односи у струци омогућавају изналажење решења и за најсложеније задатке. Српски педагошки и методолошки центар са већим упливом у организацију рада школа и забавишта треба да унапреди и олакша, односно да учини ефиканијим рад и функционисање васпитно-образовних институција обављајући сталне стручне консултације, дајући им предлоге за решавање организационих и суштинских питања. Аспекти тог рада треба да обухватају: покривеност наставним особљем, организовање акредитованих усавршавања у Мађарској и Србији, учешће у изради уџбеника, учешће у обезбеђивању додатних наставних средстава, учешће на тематским и стручним камповима, организовање разних манифестација на државном нивоу, додељивање награда за заслужне педагоге као и припрема додатних материјала и приручника за наставнике и васпитаче.

Који су ваши планови и обавезе у неко догледно време?

Наша обавеза је сакупљање и анализа података о постојећој ситуацији у васпитно-образовним институцијама и израда базе података српских васпитно-образовних институција у Мађарској. Веома је важна изградња активне комуникације са руководиоцима, директорима, педагозима и родитељима установа у којима се организује настава српског језика. У професионалном смислу, то значи подстицање поверења, што олакшава сарадњу. На пример, стручњаци из исте или сличне области, могу једни другима преносити практична искуства, савете и решења за евентуалне проблеме. Неопходна је сарадња са српским народносним институцијама и самоуправама али и сарадња са институцијама у матици, упознавање са школским системом Срба ван граница Мађарске. Такође, важно је успостављање контакта са српским мањинским школама у државама у окружењу, организовање заједничких пројеката. Циљ нам је и да конкуришемо за различите ЕУ фондове - првенствено преко Еразмус пројеката. Желели бисмо да успоставимо дигиталну архиву српског мањинског школства за период након Другог светског рата. Исто тако сматрамо да је важно успостављање сталне поставке о историјату наше кровне институције Српског образовног центра „Никола Тесла“ у Будимпешти. Планирамо да радимо на истраживању српског народносног школства од самих почетака на територији данашње Мађарске. Народни учитељ није био само пуки преносилац знања, он је чувар културе и језика. Кроз историју, нарочито у тешким временима ратова или сиромаштва, учитељ је најважнији ослонац младим генерацијама. Они су својим примером учили, не само децу, већ и целе заједнице, како се да поштују друге, како да се боре за правду. То је нарочито изражено у малим сеоским срединама где је учитељ био и педагог и васпитач, у правом смислу речи. Зато се каже да је добар учитељ може променити живот детета, а тиме и судбину целог народа. Тамо где је учитељ био цењен и поштован, ту је народ успео да сачува свој језик, веру, традицију и достојанство. Намера нам је да прикупимо што више података о нашим српским учитељима и да је објавимо када се укаже прилика.

Реците нам нешто више о значају Српског педагошког и методолошког центра.

Под окриљем Српског педагошког и методолошког центра, свим педагозима је омогућена стручна помоћ. Све активности и свака делатност Центра у васпитно-образовној области, мора да буде усклађена са представницима локалних и регионалних српских самоуправа. Никакве промене не би смеле да се иницирају, уколико их не подржавају месне српске заједнице, нарочито оне на чијој територији се налазе тангиране васпитно-образовне институције. Центар игра важну улогу у очувању српског језика, културе и идентитета међу Србима у Мађарској, посебно кроз образовне програме и материјале на српском језику. Такође помаже у умрежавању српских васпитно-образовних установа у Мађарској и олакшава размену добрих пракси. Сматрам да је питање српског васпитно-образовног система од суштинског значаја за целу српску заједницу у Мађарској и због тога је и функционисање Српског педагошког и методолошког центра од велике важности.

Разговор водила: Славица Зељковић