Ловрански ђаци и просветари свечано завршили школску годину

Са првим звоном које би обично означавало почетак часова, почела је опроштајна свечаност ђака ловранске Српске основне школе и почетак летњег распуста. Богатом програму који су припремила деца са својим педагозима, присуствовали су родитељи, баке, деке, гости из самоуправа и образовних институција.

Ове године смо на завршној свечаности имали смо прилику да поздравимо и др Јованку Ластић, председницу Самоуправе Срба у Мађарској, Љубинку Георгијевић општу заменицу директора Образовног центра „Никола Тесла“ у Будимпешти, Тијану Филип Гајарски, директорку забавишта у Ловри, Милку Иванов председницу Самоуправе Срба у Српском Ковину, Ђуру Богдана начелника села Ловра и Илију Ашабиња, представника Самоуправе Срба у Чипу.

Након поздравне речи директорке школе, Весне Вејмола Рац-Петин, уследио је једночасовни програм. Уз рецитације, плес, фолклорне игре, кратке драмске представе и скечеве деца су се на креативан и ведар начин опростила од школских клупа. Било је ту шаљивих скечева из односа ђака и учитеља, рецитација о лету и летњем распусту, као и кратких драмских приказа о једном животу који се одвија у школи. Посебан аплауз је измамила фолклорна тачка трећег разреда. Када су се зачули звуци српске мелодије заједно са децом су заиграла и срца свих присутних.

Ипак, најемотивнији тренутак, са којим се уједно и завршио свечани програм, било је опраштање ђака четвртог разреда од своје учитељице. У том тренутку помешане емоције су се осетиле у ваздуху. Било је ту и среће јер се успешно завршила једна лепа целина, али и туге и суза јер се деца и учитељица растају једни од других након четири године проведене заједно. У интимности своје учионице, где су провели заједно четири године заједно са родитељима, гледали су видео-запис са фотографијама које су настајале претходне четири године. Ту су се смењивале сцене од њиховог првог дана у школи до последње недеље пред опраштање.

Након програма подељене су дипломе и поклони за најуспешније ђаке, а госпођа Милка Иванов је испред ковинске Српске самоуправе поделила поклон-књиге за одличне ученике школе који живе у Ковину.

За крај смо замолили учитељицу Милену Милановић да се осврне и са нама подели своје утиске како у претходне четири године тако и са данашње опроштајне приредбе.

„Ове четири године је на неки начин прошло јако брзо. Својим доласком у Мађарску упознала сам неке нове начине рада. Учили смо заједно од првих слова, преко речи до потпуних реченица на српском језику. Делили смо разне ситуације, од туге, забринутости до среће, првих симпатија, екскурзија, излета и оцена. Расли смо и учили једни од других. Једно је сигурно, никада нам није било досадно. Данас се посебно присећамо свега и не можемо, а да не плачемо. За мене, најемотивнији део био је када су ми родитељи дали букет привезан са 12 врпци које симболично представљају децу у разреду. Пресецајући једну по једну уз песму 'А сад адио' , симболично сам се опростила од деце пуштајући их даље у нову етапу школовања. Ово је моја прва генерација и сигурно ћу их памтити заувек. Свој рад настављам у сегединској школи, а са собом носим најлепше успомене из времена проведеног у Ловри“, рекла нам је она.

Опроштајна приредба била је прилика да се прослави заједнички рад деце и педагога, који одлазе на летњи распуст богатији за још једну годину искуства. У септембру ће се поново школским ходником зачути дечији смех, а до тада, желимо леп и пријатан одмор свим запосленима, деци и њиховим родитељима.

Радослава Мазалица