Министар Ђорђе Милићевић посетио Србе у Будимпешти

Поједине институције српске заједнице у Мађарској, данас је посетио Ђорђе Милићевић, министар без портфеља у Влади Републике Србије, задужен за контакте са дијаспором и Србима у региону. Након посете СОЦ "Никола Тесла" и разговора са руководством те установе, гост је са сарадницима посетио и Културни центар "Српски венац".

У делегацији на челу са министром Милићевићем, били су и његов први саветник Ђорђе Чоловић, амбасадор Србије у Будимпешти Иван Тодоров, први саветник Ивана Кунц и аташе Александар Фаркаш. Домаћин у Културном центру "Српски венац" била им је директорка те установе Зорица Јурковић Ембер са сарадницима - Митром Кркељићем, Катарином Бачи Павловић и Душаном Которчевићем. Скупу су, такође, присуствовали и директорка СОЦ "Никола Тесла" др Јованка Ластић, књижевници Драгомир Дујмов и др Драган Јаковљевић (такође и у својству главног уредника СНН-а), млада песникиња и средњошколски професор Јована Вечић, руководилац фото и видео-продукције Српске школе у Будимпешти Владимир Марковић и представнице видео-продукције "Варош" Диана и Мира Ђурић.

Поздрављајући госте, Зорица Јурковић Ембер их је упознала са делокругом рада и програмским активностима Културног центра, а она и Митар Кркељић навели су неколико најважнијих програма којима је та установа била посвећена у последње време, као и планове за наредни период. Уједно су изразили жељу да се центар и, уопште, српска културна сцена из Мађарске, чешће представља са својим програмима у нашој матичној земљи. Од домаћина, у разговор су се укључили и др Јованка Ластић и Драгомир Дујмов, који су гостима из Београда приближили неке појединости везане за прошлост и актуелни тренутак српске заједнице.

Министар Ђорђе Милићевић представио је главне правце деловања ресора за који је задужен, пре свега у погледу очувања културе и идентитета наших људи у расејању и нагласио да комуникација на релацији дијаспора, односно регион - Србија, треба да буде двосмерна. Он је приметио да сада "не постоји неповерење у Србију од стране дијаспоре, какво је раније било присутно" и то своје запажање образложио "јачањем правног и институционалног система и угледа матичне земље у иностранству".

Као приоритете у свом раду, министар је споменуо потребу да се оствари умрежавање кровних организација Срба у расејању и сачини база података. Потребно је, како је рекао, радити на томе да грађани Србије схвате колики је значај дијаспоре и, уопште, расејања за матичну државу. При том је истакао да је сваки Србин који живи ван граница своје државе њен својеврсни амбасадор у земљи боравка и да би, уместо очекивања новчаних донација из дијаспоре, требало порадити на економском повезивању, одноно улагању у Србију.

Милићевић је најавио да ће прве недеље јуна организовати окупљање представника кровних организација и удружења тематског типа, на којима ће наши људи из расејања имати прилике да учествују у тематским и панел дискусијама. Такође је најавио и израду државне стратегије о дијаспори, након које треба да уследи и доношење новог закона који би регулистао ову област. Споменуо је и одржавање кампова за децу из расејања и изнео податак да ће током лета у матичном земљи, у разним видовима активности, боравити између 15 и 20 хиљада деце.

Др Јованка Ластић се осврнула на мађарско-српски међудржавни споразум у области културе и образовања, који две владе усвајају сваке две године. Према њеним речима, српска заједница до сада није била укључивана у израду тог акта, за разлику од мађарске мањине у Србији, и замолила за промену овакве праксе.

(Детаљније у штампаном издању Српских недељних новина)