Народописни камп у Ловри: Чувари традиције и прошлости

Прве недеље након завршетка школске године, у Ловри је почео рад XII по реду Народописни камп. Кроз петодневно дружење деца су имала прилику да се уче неким старим занатима и њиховом некадашњем значају.

У време када технологија узима примат над животима људи права је лепота видети да се у школи окупило око четрдесет ђака узраста од 1-4. разреда са жељом да се на овом кампу друже, проведу време заједно, али и науче нове вештине и стекну нова знања о прошлости. Камп је осмишљен да кроз различите активности, буде спој образовања, практичног рада и очувања културне баштине.

Кроз петодневни камп деца су имала прилику да се уче неким старим занатима и значају који су они имали некад. У радионици рукотворина, уз помоћ инструктора, ткало се на разбоју, везло се, правили су се привесци за кључеве, наруквице, лутке од чарапа и платнене торбе украшене традиционалним српским везом. Кроз ове активности деца су се учила стрпљењу, прецизности, али и лепоти стварања нечег јединственог. Гости кампа били су и Растко Гергев и Душан Димитровић са којима су деца учила основе свирања хармонике и гитаре, као и традиционалне песме на којима су одрастале многе генерације.

Посебно интересантни делови кампа биле су посете старом млину, манастиру у Ковину и музеју. У млину су учесници кампа могли да виде и сазнају како се некада млело жито и правило брашно на традиционалан начин. Брашно добијено на поклон у млину послужило је још једној активности, а то је прављење хлеба и мешење колача.

Од тако добијеног брашна дечије руке су умесиле најмекши хлеб и направиле најукусније колаче са вишњама. У ковинском манастиру, као месту духовности, деца су имала прилику да чују приче о фрескама, нашој историји, али и о његовом значају за српски народ на овим просторима кроз векове. Арпад музеј, као историјски, археолошки и етнографски музеј понудио је деци своју богату изложбу експоната како је у прошлости изгледао сеоски начин живота, занати којим су се људи бавили у прошлости као и макету последњег бродског млина на Дунаву. Њихова стална изложба, постављена 2002. године, провела нас је кроз археологију, раносредњевековне предмете као и период од оснивања града Ковина, па даље кроз његов целокупан развој до данашњих дана.

Једна од авантура која је код деце изазвала можда и највеће одушевљење био је прелезак Дунава скелом. Један од препознатљивих симбола Ловре је и скела која годинама превози људе и аутомобиле са једне на другу страну обале, чувајући још један стари занат од изумирања. Сама по себи специфичност преласка реке на овај начин изазвала је знатижељу код деце и био је то добар увод у причу о још једном старом занату који је био веома значајан у прошлости-скелеџијски занат. Деца су на лицу места, једним практичним искуством постала богатија за сазнања како су се у прошлости прелазиле реке када није било мостова.

Током пет дана на кампу, ученица трећег разреда Ема Матичук каже да јој је било лепо. На питање шта јој се највише допало од активности издвојила је прављење лутака: „Највише су ми се допале лутке које смо правили од чарапа“, рекла нам је она показујући лутку коју је сама направила.

Вођа кампа, Јелена Вукајловић, обратила се присутнима на свечаности поводом затварања кампа, изражавајући задовољство због оволиког броја окупљених са надом да ће једнака посећеност бити и наредне године.

Изложбом рукотворина направљених претходних пет дана, у присуству родитеља и људи који су допринели својим креативнм радом затворен је још један ловрански народописни камп. Овај камп пуних дванаест година потврђује колико је важно неговати љубав према наслеђу и учити најмлађе да чувају вредности које су градиле наш идентитет.

Радослава Мазалица