На данашњи дан рођен је Меша Селимовић

Мехмед Меша Селимовић (Тузла, 26. април 1910 - Београд, 11. јул 1982) био је југословенски писац српског порекла. После прве књиге, збирке приповедака "Прва чета" (1950), с темом из НОБ-а, објављује роман "Тишине" (1961). Следе збирка приповедака "Туђа земља" (1962), кратки поетски роман "Магла и мјесечина" (1965) и друга значајна дела.



Књига "Дервиш и смрт" (1966) критика је одмах одушевљено поздравила као изузетно дело. Овај роман је написан као реакција на тадашњи режим, који се врло често обрачунавао са политичким осуђеницима.

Роман "Тврђава" (1970) враћа нас у још дубљу прошлост, у 17. век. Тврђава је ту и стварност и симбол, а као симбол она је „сваки човјек, свака заједница, свака идеологија“ затворена у саму себе. Излазак из тврђаве истовремено је улазак у живот, у хаотичну стварност света, почетак индивидуалног развитка, отварање могућности сусрета с другима и упознавања истинских људских вредности.

Након романа "Острво" (1974) који обрађује теме из савременог живота, следе "Дјевојка црвене косе", "Писци, мишљења и разговори", "За и против Вука", "Круг" и "Сјећања" (1976). Ово последње дело је аутобиографско. У њему Селимовић описује многе важне догађаје и личности које су утицале на његов живот и оставиле неизбрисив траг.


Преносимо део његовог тестаменталног писма:

"Потичем из муслиманске породице, по националности сам Србин. Припадам српској литератури, док књижевно стваралаштво у Босни и Херцеговини, коме такође припадам, сматрам само завичајним књижевним центром, а не посебном књижевношћу српскохрватског књижевног језика. Једнако поштујем своје порекло и своје опредељење, јер сам везан за све што је одредило моју личност и мој рад. Сваки покушај да се то раздваја, у било какве сврхе, сматрао бих злоупотребом свог основног права загарантованог Уставом. Припадам, дакле, нацији и књижевности Вука, Матавуља, Стевана Сремца, Борисава Станковића, Петра Кочића, Иве Андрића, а своје најдубље сродство са њима немам потребу да доказујем. Знали су то, уосталом, и чланови уређивачког одбора едиције 'Српска књижевност у сто књига', који су такође чланови Српске академије наука и уметности, и са мном су заједно у одељењу језика и књижевности: Младен Лесковац, Душан Матић, Војислав Ђурић и Бошко Петровић. Није зато случајно што ово писмо упућујем Српској академији наука и уметности са изричитим захтјевом да се оно сматра пуноважним биографским податком."