Пред сам крај прошле календарске године светлост дана угледала су два нова превода Светислава Недучића, активног пензионера из Макове који своје слободно време проводи преводећи дела српских аутора на мађарски језик.
Захваљујући овом неуморном културном прегаоцу, мађарска читалачка јавност стиче увид у српску књижевност, у разне књижевне жанрове. Навикли смо да нас Светислав Недучић мази, обасипа, пре свега, преводима бисера српског афоризма. Међутим, сада је учинио један велики преокрет, наиме, упустио се у једну несвакидашњу преводилачку авантуру којом је обухватио Иву Андрића, нашег јединог српског нобеловца.
Одлучио је да преведе Андрићеве „Приче о градовима”, збирку у којој наш писац тематски распоређује градове и приказује мноштво људских судбина. „Рим, Аден, Трст, Тржич, Беч, Букурешт, Тулон, Париз, Синтра, Лисабон, Рио де Жанеиро – само су неке од градских структура чији се урбани пејзажи смењују у Андрићевим причама о градовима.”
Иако се Андрићев језик и стил знатно разликује од језика и стила српских афористичара, Светислав Недучић се ни у једном моменту није двоумио, већ се ухватио у коштац са изазовом и на крају објавио превод, тачније издање под насловом „Történetek városokról”.
Светислав Недучић је, међутим, и лане остао доследан, веран себи, наиме, одлучио је и да током 2023. преводи афоризме. Овом приликом избор је пао на словеначког афористичара Жарка Петана, који је током свог дугог и плодног живота написао преко десет хиљада афоризама. „Екселенција сатире”, који је преминуо 2014. године, био је бард словеначке, па и европске сатире, који је писао кратку форму, „јер је имао много шта да каже. Државним паролама супростављао је своје недоподобне пароле. Петан је веровао да добар афоризам мора да поседује поенту и мисаони обрт. Истицао је да у афоризму треба претеривати како би га читаоци разумели.”
И управо тај његов однос према афоризму, лична етика, натерали су Светислава Недучића да преведе Петанове афоризме и објави их у књизи „А jövő történelme – válogatott aforizmák”.
Oба превода, која је материјално подржала Самоуправа Срба у Мађарској, штампало је Друштво са ограниченом одговорношћу „Norma Nyomdász”.
(Детаљније у штампаном издању)