Збирка новела "Бог, домовина, породица" мађарског књижевника Ласла Дарвашија у преводу Арпада Вицка објављена је у новосадској издавачкој кући "Академска књига". Ове новеле говоре и о нама, о нашим сновима и вредностима којима смо некад хтели да останемо верни, па су нас ипак преварили.
Дарваши слика данашњу мађарску унутрашњост, очеве са ретардираним кћеркама, породице с изгубљеном децом, напуштене старце, кафане, крчме, девастиране станове. И протагонисти ових прича су алкохоличари, неутешни, престрављени, немоћни, болесни људи. Нема у тим причама много сунца, много радости. И усред највеће беде, при опису најболнијих трагедија, Дарвашијеве реченице су лепе. У тој лепоти се крије њихова енергија. Ове новеле говоре и о нама, о нашим сновима и вредностима којима смо некад хтели да останемо верни, па су нас ипак преварили.
Ласло Дарваши (Darvasi László, 1962), приповедач, романсијер, драмски писац, песник. Био је уредник сегединског часописа Помпеји, а од 1998. стални је сарадник будимпештанског књижевног недељника Élet és irodalom. Објавио је преко 30 књига (романа, новела, песама). Један је од најпревођенијих савремених мађарских писаца. Добитник је свих значајних књижевних награда у Мађарској. Први је добитник Међународне награде за књижевност „Александар Тишма“ 2019. године. Члан је Мађарске академије уметности.
Арпад Вицко (1950), књижевни преводилац. Са мађарског на српски преводи поезију, прозу, драму, есејистику и научну литературу. Објавио је више од 80 самосталних књига превода. Највише преводио дела савременика – романе и есеје Ђерђа Конрада, Ласла Вегела, Иштвана Еркења, Петера Естерхазија, Имреа Кертеса, Антала Серба, поезију Ота Толнаија, Пала Бендера, Ђерђа Петрија, филозофске и социолошко-политиколошке, књижевно-теоријске, театролошке, као и студије из области ликовних уметности већег броја аутора – Јаноша Киша, Оскара Јасија, Иштвана Бибоа, Јенеа Сича, Корнелије Фараго, Балинта Сомбатија, Золтана Шебека.