top of page
Српске недељне новине

Објављена имена добитника награда „Српских недељних новина“

Уредништво Српских недељних новина из Мађарске објавило је имена добитника традиционалних годишњих признања, којима овај лист негује успомену на Теодора Павловића и Милована Видаковића.



Награда „Теодор Павловић“ за публицистику и новинарство ове године припала је књижевнику, публицисти и новинару Александру Чотрићу из Београда, а Књижевна награда „Милован Видаковић“ књижевници и новинарки Љубинки Перинац Станков из Темишвара.


Жири за доделу ових признања чинили су српски књижевници у Мађарској: Драгомир Дујмов, др Драган Јаковљевић и Драгана Меселџија, као и књижевни критичар Славица Зељковић, а одлука о добитницима донета је једногласно.


Александар Чотрић, књижевник, публициста и новинар, од 1984. године објављује афоризме, у новинама и часописима. Хумористичко-сатиричне приче пише и објављује од 2003. године. Писао је у „Српској речи од 1992. до 2005. године сатиричну колумну „Пета колона“, а новинске чланке за више угледних српских медија.


Његови афоризми, приче и песме превођени су на енглески, пољски, немачки, француски, словеначки, мађарски, румунски, шпански, македонски, руски, албански, словачки, чешки, шведски, бугарски, русински, италијански, португалски, каталонски и арапски језик.


Објавио је 46 књига афоризама, сатиричних прича, анегдота и прича за децу, од којих издвајамо: Даћемо ми вама демократију“ - афоризми (Књижевна омладина Србије, 1993, друго издање Српска реч, 1995); „Пета колона“ - афоризми (Српска реч, 1997); „Недозвољене мисли“ - афоризми (Српска реч, 2000 ); „Сабрани у расејању“ (са Миленом Поповић) – публицистика (Српска реч, 2002); „Кратки резови“ - афоризми (Српска реч, 2004); „Обележене приче“ - приче („Аурора“, 2006); „Приче пред буђење“ - приче („Алма“, 2007); „Тако је говорио Вук“ - анегдоте („Алма“, 2007); „Афоризми“ - афоризми (Алма, 2007); „Изабрани афоризми“ – „Избрани афоризми” - афоризми на македонском (избор и превод Васил Толевски), (2007) у Македонији и друге.


Члан је Удружења књижевника Србије, Београдског афористичарског круга и Управног одбора овог удружења. Председник је Скупштине Фонда „Радоје Домановић“.


За своје стваралаштво добио је више десетина награда, од којих издвајамо: „Радоје Домановић“ Удружења књижевника Србије за најбољу књигу афоризама (1993) и за сатиричне приче (2004);„Златна кацига“ за афоризме (1994), за причу (2009) и „Витез од Чарапаније - сер Харди“ (2007) Међународног фестивала хумора и сатире у Крушевцу; „Драгиша Кашиковић“ „Српске речи“ (1995);годишња награда сатиричног листа „Ошишани јеж“ „Браћа Ормаи“ (2003);„Вибова награда“ листа „Политика“ (2003); „Јован Хаџи-Костић“ „Вечерњих новости“ (2006); награда „Excellence Award” на Међународном фестивалу „Златна јабука“ у Румунији (2007);награда за најбољу причу на Фестивалу црногорског хумора, сатире и карикатуре у Даниловграду (2007); „Стеван Сремац“ за приче и афоризме (2007, 2008 и 2009) и друге.


Чотрић је заступљен и у бројним антологијама и зборницима сатире у Србији и иностранству и уџбеницима у нашем региону. Приредио је за штаму више антологија и зборника хумора и сатире за децу и одрасле.


Љубинка Перинац Станков, списатељица и новинар, своја књижевна дела континуирано ствара и објављује већ пуних тридесет година. Дуго година била је главни уредник недељника „Наша реч“ у Темишвару, а данас уређује часопис „Књижевни живот” који излази у том граду.


Објавила је књиге поезије: Нигдина, (1992); Закарпатско умиљеније (1994); Питоми звук, Београд, Елит, 1999; Шапат гонетања 2003; Вежбе за посмртно сунце (2010); У једном даху/ Dintr-o răsuflare (2013); као и књиге колумни и књижевних хроника: Закони илузије (2006); Пуно вршно (2014); Женска линија (2017); Лимене птице на навијање (2019); Ма, није то ништа (2021). Превела је неколико књига са румунског на српски, као и са српског на румунски.


Члан је Савеза писаца Румуније, Удружења књижевника Србије и Друштва књижевника Војводине.


Добитница је неколико књижевних награда: Српска књижевна награда за 2003. и 2006. годину; Награда за књижевност на језицима мањина Савеза писаца Румуније за 2003. годину (за књигу Шапат гонетања); Златна значка Културно–просветне заједнице Србије за несебичан, предан и дуготрајан рад и стваралачки допринос у ширењу културе, 2006; Завештање Милениних извора, 2010. Крагујевац; Награда за књижевност на језицима мањина Савеза писаца Румуније за 2011. годину; Награда Задужбине Мирчета Стојић, Темишвар, 2012; Благодарје Удружења књижевника Србије, 2019.


Награда „Теодор Павловић“ додељује се у знак сећања на оснивача пештанских „Сербских народних новина“ с почетка деветнаестог века и секретара Матице српске, у време када је њено седиште било у Пешти, где је и основана. Књижевну награду „Милован Видаковић“, Српске недељне новине додељују како би сачувале успомену на зачетника савременог романа у српској књижевности, који је рођен подно Космаја, али је већи део свога живота провео у мађарској престоници.


Признања ће добитницима бити уручена на посебној свечаности у Будимпешти, почетком следеће године.

bottom of page