Преведене Андрићеве „Приче о градовима”

У петак 4. априла је у Градској библиотеци „Јожеф Атила” у Макоу одржано представљање превода књиге Иве Андрића „Приче о градовима” на мађарски језик.

Посетиоци су се појавили у великом броју, а у публици је било и младих и старијих који су са великим нестрпљењем чекали овај догађај. Књига која је била предмет промоције изазвала је велико интересовање, јер је тема била у тесној вези са животом писца Иве Андрића и његовим културним наслеђем. Александар Чотрић српски писац је говорио о настанку дела, а заинтересованој публици је испричао и интересантне легенде и анегдоте.

На самом почетку програма Залан Недучић је својом музичком тачком одушевио присутне. Током промоције није се говорило само о садржају књиге, већ и о њеном значају за друштвени живот и самој улози књиге у очувању културног наслеђа. На крају догађаја, посетиоци су имали прилику да постављају питања, добију потписан примерак књиге, као и да лично поразговарају са Александром Чотрићем. Након догађаја, настављена је неформална дискусија, током које су присутни делили своја мишљења и утиске о књизи.

Сам ток представљања књиге је био веома интересантан и након сваког прочитаног дела једног поглавља, Чотрић је причао о животу Иве Андрића и о томе одакле потиче прочитана прича. Миленко Радић и Бранимир Ђорђев су читали публици. На крају читања, публика је сазнала неколико интересантних и мање познатих чињеница о Иви Андрићу, које су додатно обогатиле разумевање аутора и његовог дела. Посетиоци су могли да слушају не само о Андрићу као писцу, већ и о његовом животу и околностима које су обликовале његову књижевност.

Окупљенима је говорио и Светислав Недучић, који је превео дело на мађарски језик. Испричао је, како је, као трећак, први пут наишао на рад Иве Андрића, када је у својој читанци нашао Андрићеву новелу „Мост на Жепи”. Тај тренутак, како је истакао, оставио је дубок утисак на њега и од тада је почео да се занима за Андрићева дела. Светислав је поделио са присутнима и своје искуство превођења Андрићевих дела, наглашавајући колико је изазовно, али и испуњавајуће преносити суштинске вредности и лепоту његове књижевности са једног језика на други.

Александар Чотрић се захвалио Светиславу Недучићу на његовом посвећеном раду у име Фондације „Иво Андрић”. Рекао је да је књига већ преведена на 50 језика, али да је ово први пут да је преводилац самостално финансирао превод. Александар Чотрић је посебно истакао да је овај чин заиста вредан пажње и да се са великим поштовањем односи према Светиславовој посвећености, која не само да одражава страст према превођењу, већ и дубоко поштовање према култури.

Енике Нађ Абоњи