Преминуо др Петар Милошевић

У Сентандреји је у 70. години живота данас изненада преминуо др Петар Милошевић, професор универзитета у пензији и истакнути српски књижевник. Његовим одласком, српска заједница у Мађарској изгубила је једног од својих водећих интелектуалаца и уметника.



Петар Милошевић рођен је 3. марта 1952. године у Калазу, недалеко од Будимпеште. Отац Миленко је био уважени професор и дугогодишњи заменик директора Српскохрватске основне школе и гимназије у Будимпешти. Мајка Дивна Рафајловић је била родом из Медине, маленог места недалеко од српског манастира Грабовца у жупанији Толна.


Петар Милошевић је похађао Српскохрватску гимназију, где је после студија, 1976. и 1977. године, радио као професор српске књижевности и језика. Између 1977. и 1979. био је стипендиста током научног усавршавања, а у периоду од 1980-1984. радио је као асистент на Славистичкој катедри Филозофског факултета будимпештанског Универзитета "Етвеш Лоранд".


Од 1984. до 1995. је адјункт, а 1995. стиче титулу универзитетског доцента, а 2011. звање универзитетског професора. Када је реч о његовом научном образовању, године 1979. одбранио је докторат у Будимпешти, а 1994. стекао звање кандидат књижевних наука, да би 2000. године постао хабилитовани доктор књижевних наука.


Милошевић је написао бројне студије, анализе из области српске, хрватске и мађарске историје књижевности. Аутор је многобројних приказа о делима и стваралаштву књижевника наведених националних литература.


Седамдесетих и осамдесетих година 20. века уређивао је рубрику „Култура“ у "Народним новинама", бившем недељнику Срба, Хрвата и Словенаца у Мађарској. Помно је пратио и писао критичке чланке о раду и делатности наших књижевника на овим просторима.


Милошевић је био члан уредништва „Невена“, прилога "Народних новина" за књижевност, уметност и културу. Осамдесетих година 20. века био је један од покретача књижевног часописа „Глас“ који је излазио у Будимпешти. Један је од оснивача Задужбине Јакова Игњатовића, основане 1988. године у Будимпешти.


Од маја 1991. године, па све до априла 1999. био је први главни уредник "Српских народних новина", недељног листа Срба у Мађарској. Захваљујући његовом ангажовању, једно време је излазио и „Алманах“ овог листа.


Од маја 2003. постаје био је главни уредник поново покренутог „Невена“, прилога "Српских народних новина", који данас излази као годишњи додатак "Српских недељних новина".


Поред свих својих активности Петар Милошевић је био један од најплоднијих и најпознатијих српских књижевника у Мађарској. У сарадњи са Српским позориштем у Мађарској остварио је неколико музичко-сценских дела.

Добитник је следећих награда: - Повеља Задужбине Јакова Игњатовића

- Златна значка КПЗ Србије

- Рачанска повеља

- Награда "Борисав Станковић" (за роман "Тиња Калаз")

- Награда "Бранко Радичевић" (за укупан књижевни опус)

Објављена књижевна дела:

- Сентандрејски типик (Нови Сад, 1990) - збирка песама

- Наћи ћу другог (Будимпешта, 1994) - приповетке

- Лондон, Помаз (Нови Сад - Будимпешта, 1994) - роман

- Ми же Сентандрејци (Нови Сад - Будимпешта, 1997) - роман

- Битка за Сулејмановац (Нови Сад - Будимпешта, 2001) - роман

- Вебсајт-стори (Београд - Будимпешта, 2001) - роман

- Тиња Калаз (Нови Сад – Будимпешта, 2013) – роман


Стручна литература:

- Огледи и критике (Будимпешта, 1991) - о савременој књижевности Срба и Хрвата у Мађарској

- A szerb irodalom története (Будимпешта, 1998) - историја српске књижевности

- Поезија апсурда (Београд, 2005, 2008) - студија о поезији Васка Попе

- Од десетерца до хипертекста (Будимпешта, 2007) - књижевне студије

- Данас, јуче, прекјуче (Будимпешта, 2008) - скице и есеји наше књижевности у Мађарској

- Сторија српске књижевности (Београд, 2010) – монографија


Сценска дела (у сарадњи са Српским позориштем у Мађарској)

- Авала експрес (1996) - препеви стихова Тамаша Чеха и песме Петра Милошевића

- Матурски састанак (1997) - песме Петра Милошевића

- Чудо у Текелијануму (2005) - музичко сценско дело

- Едит Пјаф (2007) - музичко сценско дело


Антологије које је приредио:

- Где нестаје глас? (Будимпешта, 1984)

- На другој обали (Ваљево-Београд, 1984)

- Песма будилника (Будимпешта, 2007)


Хрестоматија:

- Сеоба Срба (Будимпешта, 1990)