ПРЕМИНУО ПАТРИЈАРХ ИРИНЕЈ

Јутрос у 7.07 часова је у 90. години живота преминуо патријарх српски Иринеј, од последица корона вируса, саопштила је Српска православна црква. Патријарх се од ковида-19 лечио у Војно-медицинском центру у Београду, на Карабурми, а његово здравствено стање нагло се погоршало јуче, када је прикључен на апарате за одржавање рада виталних органа.

„У петак 20. новембра, у 7:07 часова у Војној ковид болници 'Карабурма' у Београду упокојио се у Господу Његова Светост Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски г. Иринеј (Гавриловић)”, наведено је у саопштењу. СПЦ наводи да ће о свим другим детаљима у вези са сахраном Његове Светости Патријарха јавност бити ускоро обавештена, преноси Танјуг.

Архиепископ пећки, митрополит београдско-карловачки и патријарх, Иринеј, остаће упамћен по благој нарави и јакој речи, веран и црквии држави. На трон је дошао 22. јануара 2010. године одлуком Изборног сабора Српске православне цркве, а устоличен је у београдској Саборној цркви дан касније као 45. поглавар СПЦ, у специфичном историјском тренутку за Цркву и државу.

Отишао је са Косовом и Метохијом у души и у срцу, а као први међу једнакима у СПЦ, патријарх Иринеј је носио велики терет положаја СПЦ на самопроглашеном Косову, али и у Саверној Македонији и Црној Гори. Био је максимално предан Србији и српском народу, где год он живео и имао добре односе са некадашњом и актуелном влашћу. Борио се да заустви раскол у СПЦ, позивао на јединство и заједништво и показао да Црква и држава могу да имају добре односе.

Приликом устоличења у древни тон српских патријарха 3. октобра 2010. у Пећкој патријаришији рекао је да „ако заборавимо Косово, Косово ће заборавити нас”, уз велику забринутост да би Велики Дечани, Богоридица Љевишка, Грачаница, једнога дана могли бити у „другој држави”.

Када је устоличен на место патријарха рекао је да је пред Црквом најважнији задатак да се спаси „свето Косово” и да Црква у томе треба да помогне држави, не жалећи притом труда, а, како је казао, ако треба и жртава. Током његовог службовања прослављени су велики јубилеји попут 1700 година Миланског едикта, осам векова Ђурђевих ступова, шест векова Манасије и 800 година аутокефалности СПЦ.

Био је спреман да призна да није лако бити српски патријарх, а сарадници блиски њему знали су да кажу да Иринеј, као поглавар, одговара данашњем времену и да „брод српске цркве носи на најбољи могући начин”. Патријарх Иринеј се залагао за помирење са Хрватима, али и противио канонизацији Алојзија Степинца. Лично није био против доласка папе и смтро је да би то био велики корак, али се држао става Цркве „да за ту посету још није сазрело”.

Пријарх Иринеј рођен је 1930. године као Мирослав Гавриловић у селу Видова, код Чачка. Потиче из честите сеоске породице - оца Здравка и мајке Милијане. У родном селу завршио је основну школу, а потом гимназију у Чачку. По завршетку гимназије уписао се и завршио Богословију у Призрену, где се среће са Гојком Стојчевићем, потоњим владиком рашко-призренским и патријархом српским Павлом.

По повратку из војске убрзо бива постављен за професора Призренске богословије. Пре ступања на дужност професора октобра месеца 1959. године у манастиру Раковица, од стране Његове Светости Патријарха српског Германа, прима монашки чин, добивши црквено име Иринеј. Постдипломске студије завршио је у Атини, а од 1969. обављао је дужност управника монашке школе у Манастиру Острог. Убрзо се враћа у Призрен, где је као ректор водио Призренску богословију.

Владика постаје 1974. године, када га Свети Архијерејски Сабор бира за викарног епископа моравичког. Годину дана касније изабран је за епископа нишког. На владиланској катедри у Нишу провешће наредних 35 година. Са тог места заменио је патријарха Павла на месту духовног пастира српског народа, којег велики део верујућих људи, иако званично није проглашен, сматра свецем, преноси Танјуг.