ПРЕМИНУО ПРЕДРАГ СТЕПАНОВИЋ

У Будимпешти је 27. јуна, после дуже болести, прeминуо Предраг Степановић, познати српски писац и некадашњи универзитетски професор из Мађарске.



Предраг Степановић рођен је у Мохачу, 15. јануара 1942. године. Отац Радован, родом из Сантова, био је дугогодишњи парох мохачки.


Предраг Степановић је после завршене основне и средње школе у родном граду, студирао мађарски и руски језик на Високоj наставничкој школи у Печују, да би касније стекао докторат на Филозофском факултету Универзитета „Етвеш Лоранд“ у Будимпешти, где је потом дуго година предавао на Катедри за словенску филологију. Посебно се бавио историјом књижевности и дијалектологијом говора Срба и Хрвата у Мађарској.


Писањем приповедака почео је да се бави још за време студија, а објављивао их је најпре у мађарским листовима и часописима. Касније је почео да пише и на српском језику. Када је о књижевности реч, аутор је неколико запажених романа и збирки приповедака.


Превео је на мађарски језик бројна дела српских и других јужнословенских писаца, а такође и дела мађарских књижевника на српски. Поједине драме које је превео, изводила су позоришта у Мађарској и тадашњој Југославији. Према његовом роману „Преполовљени“ 1986. је, у сарадњи новосадске и печујске телевизије, снимљен играни филм. Писао је и прозу за децу. За роман „Живети у Мохачу“, 2006. године је у Београду добио књижевну награду "Арсеније Чарнојевић".


Предраг Степановић је дуго година био сарадник "Народних новина", односно "Српских народних новина" у Будимпешти. Током 1989. и 1990. године био је један од уредника часописа Друштва српских, хрватских и словеначких књижевника у Мађарској "Глас". Касније ће од првог броја "Српских народних новина" уређивати рубрику за културу.


Био је један од оснивача Задужбине Јакова Игњатовића у Будимпешти и уредник издавачке радионице „Издан“ Српског демократског савеза, где су почетком 90-их година 20. века објаваљивани наслови српских писаца рођених у Мађарској. Био је члан уредништва "Невена“, Српског календара и „Алманаха“ Српских народних новина у Будимпешти.


Објавио је следећа дела:

· "Преполовљени" (Будимпешта, 1982)

· "Живети у Мохачу" (Београд, 2006)

· Малоградске и друге приче (Будимпешта, 1984)

· Усудне речи (Будимпешта - Београд, 2008)

· Приче о малом зецу (Београд - Ваљево, 1996)

· Записи једног читаоца (Будимпешта, 1994)

· Говори Срба и Хрвата у Мађарској (Будимпешта)

· Говори Срба у Мађарској (Будимпешта)