Пре 80 година сравњен са земљом велики део Београда

На данашњи дан 1941. године фашистичка Немачка је без објаве рата бомбама уништила велики део Београда, укључујући и комплетну Народну библиотеку Србије. Тога дана у њој је изгорело више од 500.000 књига, 1.424 раносредњовековних рукописа, као и повеље од XII до XVII века. Страдала је и турска документација о Србији, као и преписка значајних личности из културе и политичке историје Србије и Југославије.



Низом манифестација у Србији се данас обележава осам деценија откад је нацистичка Немачка бомбардовала Београд. Тог 6. априла 1941, уз велике људске жртве и материјална разарања, на подручју Краљевине Југославије започео је Други светски рат.


Београд су немачки авиони бомбардовали у рано јутро 6. априла без објаве рата, у више таласа, иако је био проглашен за отворени град. Нападу је непосредно претходило неколико драматичних дана - потписивање Тројног пакта, пуч официра и 27-мартовске демонстрације, због чега је Адолф Хитлер наредио одмазду. Неколико сати раније, пре напада на Београд, специјалне немачке јединице заузеле су ноћу Сипски канал на Дунаву, у Ђердапској клисури, како би онемогућиле његово запречавање као виталног пловног правца.


Краљевина Југославија је капитулирала 17. априла, а влада и малолетни краљ Петар Други Карађорђевић избегли су из земље, у Лондон. Немачка и њени савезници распарчали су Краљевину, Србија је окупирана, а 10. априла је проглашена злочиначка Независна држава Хрватска. Уз рат против окупатора, беснео је и грађански, по чијем завршетку је успостављана комунистичка република и укинута монархија.


У Алеји страдалих у шестоапрлиском бомбардовању укупно је сахрањено 1.992 људи, али је укушан број погинулих вишеструко већи. Од тог броја је идентификована 631 особа. Не зна се идентитет 909 мушкараца, 393 жене и 59 деце.


Потпредседница Владе и министарка културе и информисања Маја Гојковић и в. д. управника Народне библиотеке Србије Владимир Пиштало, положили су данас, на локалитету на Косанчићевом венцу, венце поводом обележавања Дана сећања на страдање Народне библиотеке Србије у нацистичком бомбардовању Београда 1941. године. Гојковићева је истакла да 6. април 1941. године није само дан када је и у Србији почео Други светски рат и када је немилосрдно бомбардована престоница Краљевине Југославије, већ је и један од најтужнијих датума српске и светске културе. Пре тачно 80 година, у бомбардовању Београда, Народна библиотека Србије била је једна од првих мета нацистичких авиона. Њено разарање 1941. године спада међу највеће злочине над културом које су нацисти починили у Европи, указала је потпредседница Владе.

Тог дана, како је навела, уништавањем националне библиотеке, једне од најзначајнијих установа културе сваке државе, покушано је затирање културног и националног идентитета једног народа. Подсетила је на то да су у шестоаприлском бомбардовању уништене и личне библиотеке Вука Караџића, Доситеја Обрадовића, Ђуре Даничића, Јанка Шафарика…

Према њеним речима, о томе колико је велико културно благо Србија тог дана изгубила сликовито говори податак да су од бомби страдале књиге које су покривале период од готово хиљаду година. Она је указала на то да је Србија неповратно остала без многих вредних књига, рукописа, повеља и других писаних трагова наше културе тог 6. априла 1941. године, али да намера окупатора да уништи културно биће нашег народа није успела.

У прва два налета Косанчићев венац је бомбардован конвенционалним бомбама и библиотека је оштећена, али не фатално. У трећем покушају, како је истакао Владимир Пиштало, авиони су налетели из правца Великог ратног острва и сручили терет запаљивих бомби, услед чега је зграда горела два дана.

Пиштало је рекао да је тог дана уништен фонд од 500.000 књига, 1.424 старих ћирилских рукописа и повеља од XII до XVII века, картографска и графичка збирка од 1.500 бројева, 4.000 наслова часописа и 1.800 наслова новина. Такође, како је додао, страдала је недовољно проучена збирка турских докумената о Србији, али и инкунабуле и старе штампане књиге и целокупна преписка значајних личности из културе и политичке историје Србије и Југославије.