Промоција књиге Јоване Вечић: Речима исхеклана поезија

Нова књига поезије Јоване Вечић, под називом „Хеклане поплаве“, представљена је пред бројним посетиоцима 14. маја у просторијама Културног центра „Српски венац“, у Будимпешти.

Књижевној вечери присуствовали су ученици и Јованине колеге, професори из Српске школе „Никола Тесла“ и други љубитељи лепе књижевне речи. Присутне је у име домаћина из „Српског венца“ и издавача, Српског удружења „Зора“, поздравио Митар Мирко Кркељић, и изразио задовољство због још једног завршеног пројекта који је потпомогло ово удружење.

„Хеклане поплаве“, су у ствари спој две идеје – поеме и песама које су испреплетене, а у којим ауторка делом износи сећања из свог детињства, преко младости, до неких тренутака које можда и сада проживљава. Многи присутни су се присетили времена које Вечићева описује, и проживели га поново. Неке од песама писане су из угла детета, које проживљава бомбардовање Србије, хаос емоција и мисли, несхватања онога што се дешава, а опет се некако трајно бележи у њеним сећањима. Вечићева пише и о мајчинству, а о свом новом делу каже:

- Срела сам се са једном за мене потпуно новом техником писања, и та техника писања се назива „ток свести“ где у ствари аутор записује све своје мисли. А онда крећу асоцијације које се надовезују једна на другу. Поема је главни део текста, а песме дају сажетак или рефлектују на ту поему.

Причала је ауторка о начину писања и употреби мотива у својим песмама, као и инспирацији коју проналази у свом окружењу, а посебно у речима њене ћерке Софије.

Модератор, а уједно и лектор овог издања, била је Андреа Шупут, професорка мађарског језика и књижевности у Српској школи. Са пуно емпатије причала је о њиховој сарадњи и раду на овој књизи:

- Иза Јованиних стихова стоји једна жива опипљива прича, храбро испричана и емоционално потпуно огољена. Ову збирку карактерише двојност структуре – како је то живети између језика, између идентитета и живети између светова. Ту је глас, баке, мајке, ћерке и њеног унутрашњег ја и сви ти гласови заједно граде портрет једне жене.

У току вечери, ученице Андреа Брезић, Дуња Адамовић и Натали Шошић, читале су песме и одломке из поеме, како би публици представиле ово дело на најбољи могући начин.

На самом крају вечери, присутни су имали прилику да постављају питања ауторки, па је на тај начин ово постало једно интерактивно вече.  Ауторка је захвалност изразила Српском удружењу „Зора“, које је издавач, Културном центру „Српски венац“ због организовања ове књижевне вечери, Вилмошу Вађоцком који је урадио дизајн корица, Андреи Шупут за заједнички рад и лектуру, а Зорану Меселџији за припрему за штампу и само штампање.

Драгана Меселџија