СЕЋАЊЕ НА СТРАДАЛНИКЕ МАЂАРСКОГ ЛОГОРА ШАРВАР

Сваке године половином јуна, делегација Срба из Сомбора посећује Шарвар у Мађарској. Ове године, 10. јуна, група потомака интернираца на челу са Јованом Вукобратовићем, окупљених око организације „Краљ Петар I“, која је посвећена сећању на балканске, Први и Други светски рат, присетила се својих предака, учесника у овим трагичним догађајима.

Прикључили су им се, као и ранијих година, и представници Срба из Мађарске, Пера Ластић, директор Српског института и Борислав Рус, председник Српске самоуправе у Будимпешти.

Они су посетили спомен-гробље са именима свих који су изгубили животе у овом логору. Присутни су упалили свеће и положени венце, у знак поштовања према страдалима.

У периоду од јуна 1941. године, до марта 1945. године, после мађарске окупације делова Југославије - Бачке, јужне Барање, Међумурја и Прекомурја, српско становништво из Бачке и Барање, њих око 15.000, интернирано најпре у логоре на територији Бачке. У првом реду су то били колонисти, на чија места су насељени досељеници Мађари из Буковине, који су на крају Другог светког рата избегли у Мађарску. Мађарска држава је желела да се промени етнички састав Бачке и да исели највећи део Срба и Буњеваца. Велики део интернираца је касније пресељен у Мађарску, прво у Барч, Нађкањижу и Шарвар.

„Зато је важан 14. јун, јер је око овог датума почело интернирање српског колинистиког становништва. Полиција је опкољавала села и читаве породице су, са минимално ствари, возовима транспортоване до прве станице у Баји и даље. Треба напоменути да је најтежи период у логору Шарвар био зима 1941/42, када је преко 900 људи изгубило животе, од тога 500 беба и деце старијег узраста. Хигијенски услови су били никакви, храна слаба, одговарајућа медицинска нега није постојала и није било грејања и нормалних услова за становање“, рекао нам је Пера Ластић.

(Детаљније у наредном броју штампаног издања СНН-а)