Јован Дучић, српски песник, есејиста и путописац, који је као дипломата једно време службовао и у Будимпешти, умро је у месту Гери, у САД-у, 7. априла 1943. године. Његово дело представља врхунац српске лирике у две прве декаде 20. века.
Дучић је био у дипломатској служби Kраљевине Србије и Kраљевине Југославије. Од 1941. године живео је у САД-у, а његови посмртни остаци пренети су у родно Требиње, у октобру 2000. године. Објавио је, поред осталог, и књиге "Песме", "Песме у прози", "Плаве легенде", "Песме љубави и смрти", "Царски сонети", збирку путописа "Градови и химере" и књигу прозе "Благо цара Радована".
