Србија данас слави Дан државности

Сретење се обележава као Дан државности Србије, у знак сећања на 15. фебруар 1804. када је подигнут Први српски устанак под вођством вожда Kарађорђа и када је 1835. године донет Сретењски устав, први модерни Устав Србије.



Говорећи о Сретењу, познати историчар Момчило Павловић указује на значај обележавања празника за културно-историјски идентитет Срба, који је, како каже, инкорпорирао два несумњиво најзначајнија догађаја у последњих више од два века.


"Први је дизање буне против Турака 1804. године, која је након читаве 74 године кулминирала независношћу Србије. Други је 1835. године, такође 15. фебруара, када је на "кнежевој ливади" у Kрагујевцу, књаз Милош подарио устав Kњажества Србије или Сретењски устав.


Зашто су ти датуми важни - зато што су у том тренутку, без обзира што је Србија и даље аутономна кнежевина, у питању почетак ослобођења Срба од ропства и почетак уставности Србије, односно уређења њене државне структуре", истиче Павловић за Тањуг.


Он истиче да је, без обзира што је Сретењски устав суспендован после само шест недеља, од тог тренутка до дан-данас Србија уставна држава: "Од тада се може тачно пратити непрекинути развој наше уставности. Имали смо укупно 13 устава. Неки су били демократски, неки октроисани тј. подарени, али борба између оних који се боре за уставна права и оних који се боре за промену устава траје у Србији до дана данашњег", каже Павловић.