СРБИЈА СЕ СЕЋА ЂАКА СТРЕЉАНИХ У КРАГУЈЕВЦУ

Крагујевац и Србија данас се сећају више хиљада недужних грађана који су на данашњи дан 1941. године стрељани у Шумарицама. Међу убијенима је било и три стотине ђака Крагујевачке гимназије, које су Немци, уз помоћ домаћих издајника, одвели са часа и стрељали заједно са њиховим професорима, на челу са директором школе, Милојем Павловићем.



Масакри који су над цивилним становништвом Крагујевца и околних села починиле окупационе снаге нацистичке Немачке, догодио се 19, 20. и 21. октобра 1941. године. Према пресуди коју је изрекао међународни суд у Нирнбергу, тих дана је у Крагујевцу и околини стрељано око 7.300 грађана. Међу њима је било и 300 крагујевачких ученика и петнаесторо деце старости између 8 и 15 година. Међутим, после 2000. године, када су на власт у Србији дошле странке које су припадале тзв. Демократској опозицији Србије, овај број је, на инсистирање и под притиском потомака злочинаца из Немачке, сведен на 2.796 стрељаних лица, што је број који се данас спомиње у уџбеницима историје. На тај начин, власт у Србији је занемарила пресуду Суда у Нирнбергу, чије одлуке су једино валидне у међународном правосуђу, када је реч о највећим злочинима почињеним у Другом светском рату.


Стрељање је извршено као одмазда за 10 убијених и 26 рањених немачких војника након сукоба са партизанима и четницима на пола пута између Бара и Љуљака. Наредбу је донео командант 749. пука чије је седиште било у Краљеву, мајор Ото Деш, а проследио ју је команданту 724. пука у Крагујевцу мајору Паулу Кенигу. Злочин су извршиле јединице Првог батаљона 724. пешадијског пука и Трећег батаљона 749. пешадијског пука.


У спомен на жртве стрељања читав простор Шумарица је претворен у спомен-парк. Меморијални комплекс обухвата површину од 352 хектара, а око њега води кружни пут дужине 7 километара који иде ка долинама Ердоглијског и Сушичког потока где су се стрељања и одвијала. У оквиру комплекса налази се 10 споменика (иако је првобитно планирано да их буде 30) подигнутих на хумкама стрељаних.


"Сећањем на крагујевачку трагедију не боримо се само против заборава на смрт невиних, јер није довољно само сећати их се како бисмо спасили наше душе. Ми трагамо за оним највишим – утехом за живе. Не ликујемо над падом у грех – већ трагамо за начином избављења из њега, са жељом да до тог пада никада и не дође.

Срећа се ретко кад дели, док се несрећа тиче свих. То показује овај комад нашег македонског пријатеља и сапатника", запис је из књиге "Изрешетане душе" Венка Андоновског, по којој ће се данас у Шумарицама бити извееден "Велики школски час".