СТАРА ВОДА ЧУВА УСПОМЕНЕ НА МИНУЛА ВРЕМЕНА

Frissítve: 5 nap

Недалеко од Сентандреје, на обронцима околних брда, налази се извор Стара вода. Према предању, патријарх Арсеније III Чарнојевић долазио је на ово место да се моли, размишља о даљој судбини својих сеобника, да доноси одлуке, али и да користи благодети лековите и, кажу многи, чудотворне воде са овог извора.

Поточић са каменом чесмом, сместио се испод крошњи густе храстове шуме, у идиличном амбијенту надомак Шканзена, етнографског музеја на отвореном, са најбогатијом колекцијом карпатске архитектуре и приказима начина живота из различитих предела Мађарске.

Извор је добио име по надимку "Стари", како су сународници звали патријарха Чарнојевића. Многи владари и други виђени људи су, такође, посећивали Стару воду у минулим вековима. Поред чесме, ту се налази и крст, подигнут у XVIII веку.

Сваког лета, последње недеље августа, око празника Успење Пресвете Богородице, на овом месту се окупљају Срби из Сентандреје и околних места, ради целодневног дружења, а свештеници Будимске епархије држе вечерње испред крста. Та традиција није изостала ни ове године.

Од раних преподневних часова људи су почели да се окупљају, распаљен је роштиљ и ватра за казан, размештени су столови и столице и подигнути шатори. Овај усамљени шумски пропланак, чију тишину обично ремети једино жубор шумског поточића, на један дан је оживео.

Чуо се жамор разговора окупљених породица, деце која су трчкарала за својим кућним љубимцима и прскала се водом из потока, као и звуци хармонике Крунослава Киће Агатића. Од велике врућине и спарине, људи су тражили спас пијући свежу изворску воду и квасећи ноге у леденом потоку.

У поподневним часовима верници су се окупили око крста, на вечерњем богослужењу, које је служио протојереј ставрофор Војислав Галић, сентандрејски парох.


Богослужење је употпунило и улепшало појање јереја Љубисава Милисавића, помашког пароха, ђакона Стефана Милисавића и мушког хора „Јавор“, под вођством Мирослава Брцана.


(Детаљније у штампаном издању)