У низу догађаја којима се обележава 100 година од почетка оптирања Срба из Мађарске, један је одржан 10. децембра на сцени Српског позоришта у Мађарској.

Сала је била препуна, присуствовало је осамдесетак ђака и професора Српског образовноог центра „Никола Тесла”, представника дипломатског кора амбасаде Србије у Будимпешти, председника и представника српских институција у Мађарској, као и осталих заинтересованих. Испред „Српског венца” госте је поздравила Зорица Јурковић Ембер, директорка и Мирко Митар Кркељић.
На почетку програма Зорица Јурковић Ембер је прочитала цитат о победи Србије у Првом светском рату, стварању Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца 1918. године и о оптирању.
„За већину Срба ово је значило да је тиме решено српско национално питање, јер је у новој држави обухваћена већина српских народа и српских националних територија. Већина српског народа изван Југославије, из суседних држава, желела је да се исели у матичну националну државу. Таква могућност дата је и Србима у Мађарској, одредбама Тријанонског уговора, 4. јуна 1920. године. Тада је у Мађарској живело око 19.000 Срба, док се у току наредне две године иселило њих 14.000. Процеси оптирања, односно исељавање Срба оптаната из Мађарске, оставили су на преостале Србе у Мађарској трајне и неизбрисиве последице, које су се огледале у свим доменима њиховог живота и деловања.”
Програм је настављен пројекцијом документарног филма Ђорђа Шибалина „Прохујало с Веменом”. Филм, уз текст Драгомира Дујмова и нарацију драмског уметника Милана Руса, говори о животу Срба у барањском селу Вемену пре и после Првог светског рата и у време оптирања, овековечен објективом фото-апарата учитеља и фотографа Беле Хернаија.
Прича о оптирању наставља се и у позоришној представи „Судбине у магли”, коју изводе ђаци драмске секције Гимназије „Никола Тесла” у Будимпешти, по роману „Воз савести”, Драгомира Дујмова, у режији Зорице Јурковић Ембер. Радња представе описује живот Срба из Батање и њихове судбине пре и после Великог рата и за време оптације, а дотиче и питање садашњих миграција Срба у Мађарску. Ова тужна прича , као и изванредна глума младих чланова драмске секције, сваки пут измами сузе гледалаца.
На крају програма премијерно је изведена песма посвећена оптацији под називом „Да ми Бог да”, у узвођењу Бранке Башић, певачице етно музике, добитнице награде „Прима јуниор”, Лене Ембер, студенткиње глу- мачке школе у Будимпешти, Марка Ембера, академског глумца и Митра Мирка Кркељића, вокалног извођача, текстописца и члана „Српског венца”. Мелодију и аранжман написао је Марко Ембер, по тексту М. М. Кркељића. Публика је све учеснике наградила великим аплаузом. Организатор и покровитељ ове манифеставије је Културни центар „Српски венац”, а финансијер Фондација „Бетлен Габор”.