Археограф саветник и помоћник управника за стару и ретку књигу и легате у Библиотеци Матице српске мр Душица Грбић боравила је десетак дана у Сентандреји, у Музеју и Библиотеци Епархије будимске, где је обавила ревизију инвентара рукописних и старих српских штампаних књига, као и инвентарисање раније евидентираних, а до сада још необрађених издања.
Врсни стручњак, уз чије име се надовезује израда програма за компјутерску обраду раритета и организација рада на електронској обради раритетног фонда БМС и публиковање штампаних каталога из електронске базе БМС, овом приликом извршила је ревизију инвентара рукописних и старих српских штампаних књига, као и инвентарисање раније евидентираних, а до сада још необрађених књига.
Треба рећи да је пописивање богослужбених књига у црквама на територији Епархије будимске извршено од краја 90-их година прошлог века наовамо, међутим, како нас је информисао Коста Вуковић, кустос Музеја Епархије будимске, већ тада неке књиге биле су повучене у Сентандреју и то због чувања, заштите.
Оне су биле евидентиране и то не само кроз примопредају, него су биле разврстане по категоријама. Међутим, оне нису биле унете у официјелни инвентар основног Рукописног фонда: штампаних књига и црквено-словенских.
Наравно, како рече руководилац наше музејске установе, највише има црквено-словенских књига, које су у доста лошем стању, а многе више нису ни у литургичкој употреби. „Оне нису биле унете регуларно у инвентар. Оне јесу унете у „Књигу уласка“, али не у „Инвентарну књигу“. То је разлика – нагласио је Коста Вуковић.
Сада је међутим, госпођа Душица Грбић урадила инвентарисање тих додатних рукописних и старих штампаних књига. С друге стране, штампан је каталог библиотеке епископа Арсенија Стојковића, који је рођен 1804. у Мокрину, а упокојио се у Сентандреји 1892. године и почива у Саборној цркви. Када је рађена каталогизација поменуте библиотеке, тада је донето решење да се рукописне књиге пребаце у археографски фонд Библиотеке Епархије будимске. То је сада урађено, и сада се налази у Инвентарној књизи рукописних књига.
Све у свему, основни задаци су захваљујући мр Грбић сада регулисани, штавише, постигнут је споразум да се направи и Фонд црквенословенских књига, односно, изради концепт за текући део Епархијске библиотеке, тј. обраду још необрађеног књижног фонда.
„Разматрани су и даљи задаци у обради и сређивању Библиотеке Српске православне епархије будимске у Сентандреји, а у плану је и представљање досадашњег обимног рада: каталога библиотеке Епископа Арсенија Стојковића и библиотеке манастира Грабовца“, нагласио је Коста Вуковић, додавши да се у догледном времену планира промоција два издања.
С друге стране, госпођа Душица Грбић је још раније подвукла да има пуно посла и изразила наду да ће се људи одговорни за српску културу у циљу будућности струке, позабавити и кадровском структуром те профилима. Јер, постоје разноврсни проблеми из области палеографије, језика, текстологије, књижевне историје, историје књига и других области, а њихово изучавање и обрада јесте итекако важан задатак не само данашње генерације, него и каснијих поколења.