Традиционални програм „Дан сеобе"

„Прошлост нас обавезује и према данашњици, а то је доказ да смо ми још увек и после толико година присутни овде на овим просторима.”

На доковима Будима на једном од бродића присутне је у име организатора дочекао Борислав Рус, председник Српске самоуправе у Будимпешти. Он се најпре и обратио присутнима подсећајући на историјски догађај из 1690. године када се највећи број Срба, на челу са патријархом Арсенијем III Чарнојевићем населио у ове крајеве, тадашње Угарске. Подсетио је и да су Срби са собом носили и мошти српских средњовековних владара и светитеља, рукописне и штампане књиге и црквене драгоцености.

„333 годишњица је од Велике сеобе, а наша самоуправа обраћа велику пажњу на очување традиције и наше прошлости. Али та прошлост нас обавезује и према данашњици, а то је доказ да смо ми још увек и после толико година присутни овде на овим просторима. Било је много таквих момената у нашој историји када се постављало питање опстанка Срба, но још увек постојимо, а видимо и то из последњег пописа становништва. Сурова је историја, опстати у туђини је изазов. Ту су емоције. Не смемо заборавити одакле смо дошли овде, не смемо заборавити да овде у овом простору српска култура и данас делује, и мислим да је суштина опстанка овде бити Србин”, рекао је Борислав Рус, председник Српске самоуправе у Будимпешти.

На броду су ученици СОЦ „Никола Тесла” извели рецитал песама, а играма из Србије представило се Културно уметничко друштво „Табан”, док се за добро расположење побринуо Оркестар „Коло” из Тукуље, под управом Ладислава Халаса. По пристанку у Сентандреју протојереј ставрофор отац Војислав Галић уз саслужење протосинђела Варнаве Кнежевића освештао је Лазарев крст.

Испред овог историјског обележја које је пре 225 година постављено на то место у близини саме обале Дунава, одмах уз чувени српски ресторан „Корнер” познатији међу Сентандрејцима као ресторан „код Милета Маргаритовића”, венце су положили Александар Лончаревић, отправник послова Амбасаде Србије у Будимпешти, Пера Ластић, директор Српског института, Борислав Рус, председникк Српске самоуправе у Будимпешти, као и Миле Маргаритовић, председник Српске самоуправе у Сентандреји и Сава Галкан, ипођакон.

Лазарев крст само је мали делић онога што су Срби оставили Сентандреји у којој још увек делују 4 српске православе цркве, од некадашњих 7. „Битно је и то да се српска култура представи у једном новом светлу, Европском светлу, не бих рекао западноевропском, јер ми смо сви у једној Европи и српски народ је европски народ. Треба да је поносан на своју прошлост и културу, јер многи народи, немају то што ми имамо”, рекао је Борислав Рус, председник Српске самоуправе у Будимпешти.

Путници који су стигли бродом у Сентандреју су заједно са организаторима овог програма „Дан сеобе” обишли Музеј Српске православне цркве и прошетали кривудавим улицама Сентандреје, где су се задржали испред родне куће Јакова Игњатовића чувеног српског писца рођеног 1882. године. У вечерњим сатима, путници мећу којима је био и Љубомир Алексов, српски представник у Парламенту Мађарске су се бродом вратили у Будимпешту, сумирајући утиске са овог јединственог програма.