Улазак Христов у Јерусалим – Цвети

Српска православна црква данас слави Улазак Христов у Јерусалим – Цвети. Овај покретни празник се обележава сутрадан по Лазаревој суботи - Врбици, шесте недеље великог поста, недељу дана пред Ускрс.

Празник је установљен крајем четвртог века у Јерусалиму „за успомену на последњи, царски и свечани улазак Господа Исуса Христоса у свети град Јерусалим, јашући на магарету, шест дана пре Пасхе.”

На сајту СПЦ објашњено је да је Исуса Христоса народ дочекао као цара, простирући хаљине и гранчице дрвећа и носећи у рукама палмове гранчице.

“Тога дана је Исус Христос, праћен својим ученицима и мноштвом народа, кренуо из села Витиније у Јерусалим. Дошавши до села Витфага, у подножју Маслинске горе, рече двојици ученика: “Идите у село које је пред вами, и одмах ћете наћи магарицу привезану и магаре с њом; одрешите је и доведите, И ако вам ко год шта рекне, кажите: требају Господу! – и одмах ће их дати”. Ученици урадише како им је Христос заповедио, и кад доведоше магаре, Он га узјаха и на њему крете у Јерусалим.”

Вест да долази спаситељ који је васкрсао Лазара брзо се пронела и људи су га сусретали са палминим гранчицама у руци, бацали хаљине на пут којим ће проћи или резали гранчице од дрвета и бацали на пут.

“Када Исус Христос изиђе на Маслинску гору, они који га пратише повикаше: “Осана Сину Давидовом! Благословен који иде у име Господње, цар Израиљев!” Али Исус је целим путем био жалостан, и кад силазаше низ гору, он баци поглед на Јерусалим у долини, заплака се и рече: “О, Јерусалиме! Кад би ти знао, особито у овај дан, шта је за срећу твоју; али је сад сакривено од твојих очију. Јер ће доћи дани да ће те опколити непријатељи твоји са свих страна, и разбиће тебе и децу твоју и неће оставити у теби камен на камену за то што ниси познао време у које си похођен”.”

Ово се догађало пред празник Пасхе, па је у Јерусалиму било доста света из различитих крајева.

“Угледавши Исусов улазак у Јерусалим, многи се запиташе: “Ко је то?”, а из гомиле народа одговорише: “Исус, пророк из Назарета Галилејског”. Потом Христос уђе у храм, где су били кљасти и сакати, смилова се на њих и све их исцели. Међу народом и децом завлада велико одушевљење, те му клицаху: “Осана, Сину Давидовом, Цару Израиљском!” Слушајући то, приђоше Му неки фарисеји, па му рекоше: “Чујеш ли то што ови говоре?”, нашта им он одговори: “Зар нисте никада читали: из уста мале деце и одојчади, начинио си себи хвалу”.”

Целог дана је Исус Христос држао проповеди у храму, а увече се са својим ученицима вратио у Витинију.