Ускршњи празници у Будимпешти и околини

Сентандрејски српски верници су ове године дочекали светлосни празник Васкрсења Христовог са дубоком побожношћу и радошћу, у величанственом амбијенту Саборног храма посвећеног Успењу Пресвете Богородице. Сама атмосфера уочи Васкрса била је испуњена посебним миром и молитвеним расположењем. Васкршње јутрење започело је тачно у поноћ, које су овога пута служили протојереј-ставрофор Војислав Галић, парох сентандрејски, и протосинђел Варнава Кнежевић.

Након молитвеног бдења, уследио је свечани опход око светог храма. Са свећама у рукама и песмом на уснама, верници и свештенство су обишли храм, симболично обележавајући тријумф живота над смрћу. Чин отварања црквених врата, који симболизује Христово васкрсење и отварање Раја за све верујуће, био је праћен дирљивим појањем: „Христос воскресе из мертвих, смертију смерт поправ...”, које је одјекивало у душама свих присутних.

На сам празник Васкрсења, у недељу ујутру са почетком у 10 часова, у Саборној, Београдској цркви, служена је свечана васкршња литургија. Свету службу Божју предводио је протојереј-ставрофор Војислав Галић, уз саслужење протосинђела Варнаве Кнежевића. Посебну духовну тежину литургији дао је тренутак читања васкршње посланице Његове Светости Порфирија, патријарха српског.

На васкршњој литургији било је присутно око шездесет верника, не убрајајући она три аутобуса туриста који су тога дана посетили Сентандреју. Празник је настављен заједничким дружењем у порти храма, уз традиционално поздрављање: „Христос вoскрeсе! – Ваистину вoскрeсе!”.

Чобанац

По вишедеценијској традицији, Света васкршња литургија у Чобанцу служи се на Други дан Христовог васкрсења. У чобаначком храму, посвећеном Светом архангелу Гаврилу, литургију је служио отац Љубо Милисавић, парох помашки а уједно и администратор чобаначке парохије. Богослужење је почело у 10 часова, а у храму су се окупили верници малобројне месне српске заједнице. На крају службе помашки духовник је прочитао посланицу Његове Светости Порфирија, патријарха српског. Након Свете васкршње литургије, отац Љубо је одржао Ружичало и освештао гробове упокојених чобаначких Срба.

Калаз

У калашком храму који слави Светог архангела Гаврила, васкршње јутрење је служено у поноћ. Чинодејствовао је месни парох о. Зоран Живић. На јутрењу овом приликом окупио се значајан број калашких православних верника. Том приликом ношена је литија око месног храма.

Васкршња литургија је служена у недељу са почетком у 10 сати. На пасхалној служби окупио се нешто мањи број српских душа у односу на прошлу годину, како нам је рекао калашки парох. Отац Зоран Живић је посебно истакао да је појање Катарине Весић Вујаковић и Рената Вујаковића за певницом током свих дана уочи и за време Васкрса, увеличало свечану атмосферу литургије Празника над празницима. При крају службе Божје месни парох је прочитао посланицу патријарха Порфирија.

Потом су подељена благословљена фарбана јаја, а празнично дружење настављено је у бившој српској верописповедној школи.

Будимпешта

Ове године, најрадоснији хришћански празник – Васкрсење Господа нашег Исуса Христа – свечано је и уз велику присутност верног народа прослављен у Саборној цркви Светог Великомученика Георгија у најужем центру мађарске престонице. Васкршње јутрење почело је тачно у поноћ, а сабрање верника, који су се у духу љубави и молитве окупили у светом храму било је веома дирљиво. Свету службу Божју началствовао је протојереј Зоран Остојић, уз саслужење протонамесника Николе Почуче и ђакона Стефана Милисавића. У току јутрења одржана је свечана литија – опход око храма са запаљеним свећама у рукама, као симбол светлости коју је Христос донео васкрсењем.У недељу са почетком у 10 сати служена је свечана васкршња литургија на којој су саслуживали о. Зоран Остојић, о. Никола Почуча и ђакон Стефан Милисавић. У препуном храму у духу празника, сабрање је протекло у молитвеној радости и благодарности.

На крају литургије прочитана је васкршња посланица Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија. По завршетку службе, свим присутним верницима подељена су освештана црвена јаја – симбол Христовог Васкрсења и новог живота. У духу српско-православне традиције, присутни верници су једни другима са радошћу упућивали васкршњи поздрав: „Христос воскрсе!“ – „Воистину воскрсе!”.

Бата, Стони Београд и Рацаљмаш

Ускрс, највећи православни празник, прославили су и верници у Бати, Стоном Београду и Рацаљмашу, парохијама протојереја Павла Каплана. Празници су почели у Бати Великим Бденијем на Велики четвртак, када је установљена Тајна вечера. У петак је служено празнично јутрење, кад се чита 12 Христових јеванђеља о његовом страдању. Обичај је да побожне жене држе по упаљену свећу. Свећа се зове „12 јеванђеља“. Оне се целу годину чувају у кућама, да би се палиле у неко молитвено време или у случају временских непогода. После ове службе више се не оглашавају црквена звона до Васкрса. На Велики петак, служено је празнично вечерње у свим местима, са изношењем плаштанице, о погребу Христовом и Плачем Матере Божије. На празничној лутургији у Стоном Београду, у суботу у 20 часова, црква је била препуна верника, Срба, Украјинаца и Руса, са три нова верника, који су приступили православној вери. После опхода око цркве уследило је миросање верника благословеним уљем из Јерусалима. Отац Каплан је освештао храну, колаче и јаја, што је обичај у руским и украјинским православним црквама. На Велику суботу У Рацаљмашу. Воскрсеније је служено у 22 часа. Било је присутно двадесетак верника. У Бати је Воскресеније почело у поноћ. Верници су се окупили у великом  броју . Свечана литургија поред упаљених свећа завршила се литијом око цркве. Првог дана празника Света литургија је одржана у Бати уз просуство деце. Марко Вершич је читао антифоне. „Стални пратилац ми је био Дејан Дујмов. Он ми је десна рука. Истог дана је у Бати одржано празнично вечерње. То се зове „вечерње на разним језицима“, јер се јеванђеље чита на грчком, старословенском, на српском, енглеском, на мађарском“, рекао је отац Каплан за наш лист. На Други дан Ускрса, литургију је служио у Стоном Београду.

Ловра и Чип

На Васкрс су Ловрани заједничком молитвом прославила ускрснуће Исуса Христа. На Васкршњу недељу, у препуној цркви, протојереј Радован Савић служио је Свечану литургију. Пред одлазак на распуст, ђаци Српске школе у Ловри такође су прославили су Ускрс. Предано су се припремили за празник, месили су ускршњи колач и фарбали су јаја. Идејни творац разноврсних техника фарбања јаја била је наставница Анита Шухајда, а помагале су јој учитељице ловранске школе и директорка Весна Рац Петин. Ђаци млађег школског узраста су направили јаја од стиропора, а старији су кувана јаја традиционално офарбали природним бојама. Софија Иванов је са својим разредом направила и испекла погачу и колач. Армосфера је била и радна и свечана. Било је весело и шарено, какав је и ускршњи празник. На Велику петак мештани Чипа су припремили своју цркву, очистили је и богато украсили цвећем. Поставили су Христов гроб прекривен плаштаницом. На Велику суботу у 23 часа, отац Радован Савић служио је Васкрсеније у цркви пуној верника. Потом је  уследило је целивања плаштанице. Изобразитељна служба је служена у понедељак ујутру. После богослужења су мештани су, у лепом расположењу, разговарали о Ускрсу.

Помаз

Помаз је такође свечано облежио ускрснуће Исуса Христа. У рану зору, мештани су се у лепом броју окупили на Уранак, у месној цркви Светог Ђорђа. Након богослужења, у свечаном мраку, какав је обичај, верници су су са свећама, уз појање, у литији кренули Стојићевом улицом, до главног пута и главног трга, где се налази стари спомен крст из 1792. године. Уз пут су наилазили на свећама осветљене прозоре украшене цвећем, леп обичај којим верници који славе Ускрс по грегоријанском календару, указују поштовање православним верницима. Ово је традиција која постоји више од сто година. Литија се зауставила на тргу, где је отац Милисавић освештао крст и Српском улицом се вратила до цркве. Уз поздрав црквених звона уследио је опход око цркве, где су верницима подељена освештана црвена јаја.  На ускршњи  понедељак, на јутрењу, делило се цвеће верницима. Момци су затим са цвећем кренули код девојака на поливање, обичај преузет од католика. 

Драгомир Дујмов

Катарина Павловић Бачи