У Новом Саду су и ове године одржане Змајеве дечје игре, на којимa је централни догађај био Фестивал монодраме за децу.
Фестивал је одржан 32. пут, што већ пуно говори о квалитету и његовом опстанку кроз време, које сигурно није увек било наклоњено његовим организаторима. На Змајев Фестивал монодраме за децу, први пут су се пријавили и ученици Српске школе „Никола Тесла“ из Будимпеште, у жељи да се обогате за још једно искуство – наступом пред малом децом. Заиста је то био велики изазов, како се то касније и испоставило.
Изазов је био већи и тиме што су наши ученици наступали 5. децембра, дан после свечаности Предаје пантљика, а иначе је то било време важних дешавања у Српској школи у Будимпешти: Државно такмичење у рецитовању и казивању прозе за основце, па за гимназијалце, као и Фестивал у беседништву у Сремској Митровици, на коме смо учествовали са пет ученика. Гимназијалци Анастасија Ђуровић 9/б и Димитрије Петровић 12/б представљали су Српску школу из Будимпеште, а као ментор радила је са њима професорка Драгана Меселџија, запослена као васпитач у дому у Рожа улици, која потписује и режију за обе монодраме.
Текст за обе монодраме написала је Оливера Оља Јелкић, адвокатица и књижевница из Сремске Митровице, која је нашим учесницима несебично помогла саветима, предлозима и реквизитима. Анастасија је одабрала монодраму „Мачак лопов“, која говори о власнику који се жали деци на свог мачка који лови комшијске шницле, кобасице, хамбургере и папагаје, све док на крају не бива ухваћен. Анастасија је била на висини задатка и својом глумом заинтересовала децу за авантуре овог несташног мачка Арчибалда.
Реквизите и помоћ око сценографије за ову представу обезбедили су нам професорка Александра Ристић која ради са ликовном секцијом у дому у Рожа улици, затим учитељица Јасмина Латас која је уступила позадинску сценографију и цртеже, као и Марко Гажић директор Српског забавишта, који је позајмио играчке мачке, потребне за ову монодраму.
Димитрије је наступио са монодрамом „Да сам ја неко” и својим глумачким умећем и енергијом на сцени, као и поруком ове монодраме да свако од нас може да буде неко ко ће дати свој допринос свету у чувању планете, као и бољим међуљудским односима, одушевио и учитељице и децу. Очигледно је препозната порука и њена важност и то не само у овом тренутку скрајнутих правих вредности, морала и емпатије, него је то порука за сва времена. Правио је Димитрије контрасте у свом наступу указујући на разлике лоших ствари и добрих, како би деца разумела на чему је акценат: одело и материјалне ствари не чине човека, нити говоре о његовим квалитетима, већ оно што ради и што носи у свом срцу.
Реквизите за ову монодраму су својим трудом и радом обезбедили професорка ликовне културе Анита Шухајда која је направила лутку дечака са којим је Димитрије разговарао у току извођења монодраме, као и учитељица Јасмина Латас која је се три гимназијалке, деветакиње, Јованом Тадић, Машом Милошевић и Леном Здравковић, исцртала и обојила позадинску сценографију на којој је била слика парка.
Димитрије је иначе учествовао у последње две године на Фестивалу беседништва у Сремској Митровици и стални је члан школског драмског студија. Жели да упише глуму. Анастасија је такође у драмском студију у школи, али већ има искуства као глумица. Наиме, глумила је у срп- ској серији „Црна свадба”, као и у краткометражном филму „На маргини”, али потпуно се слаже са Димитријем да је ово једно другачије искуство: ста- ти пред малишане предшколског узраста или забавиштанце, којима треба привући пажњу глумом и интересантном темом и током читавог извођења комуницирати са њима и држати им пажњу.