Фолклорни камп у Батањи - седмица пуна живота, традиције и другарства

Од 21. до 27. јуна 2025. године, Батања, градић на југоистоку Мађарске, претворио се у праву престоницу фолклора, традиције и младалачке енергије. Током тих дана, преко 140 деце и младих из Србије (Врбас), Румуније (Арад) и Мађарске (Батања, Сегедин, Деска, Калаз) учествовало је на 36. по реду фолклорном кампу.

Овај традиционални камп није само место учења фолклора – он је постао симбол српског идентитета, простор дружења, размене културних вредности и праве животне школе. Са поносом се може рећи да данас у камп долазе и деца некадашњих учесника – што овом догађају даје посебну тежину и дубину.

Камп је одржан у просторијама Дома културе у Батањи, чије је просторије град великодушно  уступио бесплатно на коришћење, што је омогућило да програм буде реализован у одличним условима. Главни организатор кампа била је Батањска двојезична српска основна школа и забавиште, док су финансијску подршку обезбедили Фондација Бетлен Габор и Српска месна самоуправа у Батањи.

Током кампа, Батања је оживела у правом смислу те речи. Сваког дана варошицом се разлегао жагор деце, српски језик, звук народне музике, песме и смеха. Улице су биле испуњене животом – пролазници су се заустављали да ослушну звук кола или једноставно да уживају у ведром духу који се ширио из сваког угла. 

У преподневним и раним поподневним сатима деца су била распоређена по секцијама, где се интензивно радило, али увек у атмосфети подршке и радости. Под стручним вођством познатог кореографа Љубомира Милета Вујчина и његовог тима, деца су учила српске народне игре из различитих крајева, вежбала сценски наступ и усвајала технике традиционалног певања. Методе рада биле су прилагођене узрасту, а учење је текло кроз игру, покрет и осмех. За многе учеснике, ово је било прво искуство оваквог озбиљног, али уједно и веома пријатног приступа фолклору.

Поред фолклорних секција, организоване су и креативне радионице, које су биле прави рај за дечју машту и прсте. Учесници су филцали вуном, обликовали глину, низали перле, бавили се декупаж техником и сликали акварелом, креирајући оригиналне радове инспирисане српском народном уметношћу и мотивима. Те радионице биле су посебно популарне међу млађим учесницима, али су често и старији радо „завирили“ у свет рукотворина.

Након активних часова, деца су се сваког дана расхлађивала и одмарала на градском базену. Поред воде, стицали су нова познанства, размењивале приче, али и пуно смеха, игара и заједничких тренутака који су камп учинили незаборавним.

Вечерњи програми били су посебнан део кампа и сваке вечери доносили ново искуство, нову причу и нови доживљај традиције. Камп је започео у веселој и опуштеној атмосфери – прво вече било је посвећено упознавању, дружењу и стварању заједништва међу учесницима. Уз игру, смех и прве разговоре, створена је здрава основа за све што је уследило наредних дана. Убрзо потом, енергија кампа је изашла на улице. На градском тргу организована је „Плесачница“, догађај отворен за све, који је окупио велики број мештана. Под звезданим небом, уз живу музику и кораке народних кола трг је оживео. Смењивале су се игре из различитих крајева, а свако је у игру уносио нешто своје – како се игра у Батањи, Араду, Сегедину, Врбасу... Учили су једни од других, делећи кораке и обичаје својих крајева.

Једна од инспиративнијих вечери била је посета старој етно кући у Батањи. У аутентичном амбијенту прошлости, учесници су разгледали старински намештај и предмете, учествовали у квизовима, правили рукотворине и уживали у храни какву се некеда припремале наше баке. Била је то прилика да се прошлост не само сазна, већ и проживи. Следеће вече донело је мирис роштиља, дружење уз песму и вечеру под ведрим небом – гастрономско вече уз пљескавице.

Круна целе недеље био је свечани завршни програм – гала вече у сали Дома културе. Простоје је заблистао у свечаној атмосфери: постављена је изложба ручних радова, а учесници кампа су извели чак осам кореографија које су припремали током недеље. Публика – родитељи, пријатељи, мештани и гости – испратила је сваки наступ дугим аплаузима, понекад и са сузама радосницама. Било је то вече поноса – на рад, на труд, на културу која живи и преноси се с колена на колено.

Батања се те недеље претворила у живу позорницу традиције. Град је поново открио своју душу кроз дечји смех, песму и кораке старих кола. У Батањи је српска традиција оживела. Играла је, певала и смејала се заједно са више од 140 малих чувара културе. И оставила трага. Не само у граду – већ и у срцима. Јер кад дете из Арада заигра руку под руку са другаром из Батање, Деске, Сегедина, Калаза и Врбаса певајући песму коју је некада певао њихов прадеда – тада знамо да традиција није само сећање. Она је жива. Она нас повезује. И расте, кроз осмехе нових генерација.

***

Интервју са кореографом Љубомиром Милетом Вујчином:

Како је радити са преко 140 деце, који су највећи изазови и шта вас навише радује у том раду?

„То је једно велико задовољство. Наравно да постоје изазови, али највећа радост долази управо из тог рада, из енергије коју деца донесу и из онога што заједно стварамо. Можда на први поглед делује тешко, али када видите колико се брзо све одвија, буде вам драго. Успели смо да спремимо чак осам кореографија за завршно вече.“

Како сте организовали рад по групама, с обзиром да је велики одзив?

„Имамо три групе старијих ученика, две средње групе и имамо једну малу групу. Интересантно је да ове године имамо велики број дечака. У малој групи имамо 14 парова и са њима радимо игре из Баната и биће веома интересантно јер је паровна игра. Са средњом групом радимо Брусник и Белу Паланку. Са најстаријим групама, ове године смо се одлучили за нешто интересантнији репертоар. Имаћемо једну динарску игру, из Лике, затим Лесковац и Бачку свадбу. Овде нам је и једна група из Врбаса која ће извести Београд, а ту нам је и мешовита група из Арада и Батање која се спрема за наступ у Београду, они ће одиграти Срем.“

Како сте бирали игре и песме које ће се обрађивати на кампу?

„Ја сам већ тридесет четири године на овом кампу. Сваке године дођем и ослушнем атмосферу, играче... Некад и заједно одлучимо шта ћемо да играмо. Припремим и доста материјала, нешто што давно није било, нешто ново и трудим се да увек имамо интересантан репертоар.“

Станислава Ђенеш Екбауер