Ђорђе Милићевић, министар задужен за дијаспору: Добри односи Мађарске и Србије – обострана корист

Односи Србије и Мађарске одавно нису били овако добри, а можда су, чак, најбољи у историји. Какве конкретне користи грађани Србије и Мађарске могу да имају од те унапређене сарадње?

Највећа корист је да – захваљујући личним пријатељским односима председника Републике Србије Александра Вучића и председника Владе Републике Мађарске Виктора Орбана – имамо искрене пријатеље, искрено пријатељство. То искрено пријатељство се много пута показало на делу када је реч о путу европских интеграција Србије, у неким међународним институцијама где није било потребе да било шта замолимо пријатеље из Мађарске. Просто они имају свој став, а тај став је пријатељски. Значи, највећа вредност тих односа је обострано искрено пријатељство.

Шта овако добри односи могу да значе за српску заједницу у Мађарској?

Најважније када говоримо о нашим сународницима који живе у Мађарској јесте да најпре локална самоуправа мора да постави шта су приоритети за нашу заједницу у Мађарској, а онда да разговара са властима Мађарске, односно са Владом Мађарске, да би олакшали и да би отворили врата. Као неко ко се конкретно бави координацијом, мерама и активностима у односима Србије са нашим сународницима који живе ван Србије, ја не користим реч дијаспора, просто Срби из Мађарске нису дијаспора, Мађарска и Румунија – то је наш регион.

Да, ми смо историјска заједница, а не дијаспора.

Тако је. Са замеником председника Владе Мађарске сам већ остварио контакте, јер сматрам да је Мађарска једна од држава која има најбоље уређене системе сарадње матице са својим сународницима који живе ван Мађарске. За нас је веома важна та размена знања и искустава. Наши пријатељи из Мађарске су нам отворили врата и понудили да преузмемо оно што су њихова позитивна искуства, али и да у догледном временском периоду сарађујемо на неким заједничким пројектима који ће се тицати наших малишана, деце.

Говорили сте о летњим камповима у Србији за српску децу из дијаспоре. Које бисте кампове посебно препоручили за српску децу из Мађарске? Има ли ту места и за српске педагоге, који раде у образовним установама у Мађарској?

Три су тематске области: научно-образовни и еко камп, спортски камп и културно-уметничка друштва. Локалне самоуправе које конкуришу се опредељују за један од тих типова кампа и дефинишу читав садржај. Не баве се деца само главном темом, већ раде у радионицама које су усмерене на наш језик, нашу ћирилицу, нашу културу, историју, традицију. Постоји велико интересовање, ми смо те кампове претворили у традицију. Ово је трећа година за редом како их организујемо. Прве године смо имали 3500 малишана, прошле године 5000, а ове године рачунам да ће тај број бити далеко већи. Више волим да ти кампови буду у унутрашњости Србије, јер многи од наших сународника нису били у унутрашњости Србије. Ево, ми седимо на Златибору, а ја верујем да велики број малишана наших који живе у Мађарској није био на Златибору. А видите каква је ово природна лепота.

Знате шта ми је најбољи показатељ када говоримо о камповима? Питања која ми малишани постављају. Волим да чујем њихово мишљење, њихова размишљања, шта су њихове сугестије и предлози. И оно што ми је посебно драго јесте да не постоји дете, а да ми је приликом одласка није рекло: „Ја данас знам боље српски језик и ћирилицу него када сам дошао на камп.“ Питање које ми увек постављају је: „Хоће ли бити кампа следеће године и да ли могу да поведем свог друга или другарицу, брата или сестру?“ То вам је довољан показатељ да се вреди борити за организацију кампа и да то заиста постане традиција – као што је већ постала.

Говорили сте о инфраструктурном повезивању две државе. Када ћемо ми, стновници Будимпеште моћи да седнемо на тај брзи воз и да за пар сати будемо у Београду?

Ја се надам врло брзо. Вама је потпуно јасна опредељеност председника Републике Србије и Владе Републике Србије, а то је развој инфраструктуре, подршка инфраструктурним пројекима. Нема економског развоја без инфраструктурног развоја и ја сам убеђен, када је реч конкретно о возу, да ће то бити врло брзо. Није то област мог ресора, није то тема којом се бави моје министарство, али свакако сам за то заинтересован. И ја бих волео да седнем у тај воз и да стигнем у Будим. Будимпешта је један од мојих омиљених европских градова, пошто ми прија тај мир који тамо осећам кад могу да дођем, а нажалост ретко у овом периоду могу да издвојим време.

Увек сте добродошли, код нас вас чекају пријатељи.

Знам, знам, и заиста врло радо долазим, људи из српске самоуправе и Јованка Ластић, сви они то знају, али ретко могу да проведем код вас мало више времена. Волео бих да бар један дан тамо проведем и да прошетам предивном Будимпештом.

Моја препорука је да је обиђете бициклом.

Увек волим да идем или пешке или бициклом. Аутомобиле не волим, да вам кажем искрено – цео живот сам био спортски тип и активно сам се бавио спортом док ми је здравље то дозвољавало.

Говорили сте доста и о пројекту ЕКСПО 2027. Да ли је то један од кључних пројеката који ће Србију повезати са светом?

Експо 2027. је наш кључни пројекат, јер ће он променити лице не само Београда, већ целе Србије. Неки покушавају да створе погрешну перцепцију да је то пројекат који се тиче само Београда. Не, он се тиче сваке општине и сваког града у Србији. Пре неколико недеља у Београду смо имали манифестацију која је окупила преко 400 делегата из 150 држава. То нису симболичне посете: то су делегације које чине ресорни министри, амбасадори, представници међународних институција. Сама чињеница да је до сада пријављено око 114 држава које ће учествовати на Експоу довољно говори колико је тај догађај важан за Србију.

На пројекат Експо 2027 наслања се један свеобухватан и садржајан пројекат који је осмислио председник Републике Србије Александар Вучић, а то је „Србија 2027 — скок у будућност“. То је пројекат који се тиче сваке сфере друштва у Србији, сваке општине и сваког града. Укупна вредност инвестиција је 17,8 милијарди евра. То је пројекат који се тиче и животног стандарда грађана, јер коначан циљ јесте да просечна плата у Србији 2027. године буде 1400 евра, минимална зарада 650 евра, а просечна пензија 650 евра.

Срби су расути по целом свету, а ви имате увид и у њихове успехе и њихове проблеме. Која је српска зајеница, тренутно, најише угрожена, а којој, по вашем суду, остали могу да завиде?

Ако бих вам рекао која је заједница најугроженија, плашим се да бих тиме још више угрозио те људе. Морате да ме разумете, када одговарам на таква питања, морам пре свега да имам одговорност према тим људима. Јер ако кажете да су угрожени, онда ће на њих бити извршен још већи притисак. Зато нећу давати такве квалификације, али постоје такве заједнице. На мени, као некоме чији је то део посла унутар Владе Републике Србије јесте да мање причам о томе, а више радим и излазим у сусрет тим људима да им помогнемо колико је реално.

Са друге стране, постоји велики број удружења и кровних организација које функционишу на сјајан начин. Знате, добитна комбинација за удружења која окупљају Србе ван Србије јесте јединство. Србија је увек у тешким и изазовним временима била јака онолико колико је била јединствена. Исто важи и за удружења и кровне организације. Зато увек треба да имамо на уму ону стару мудрост: „Само слога Србина спасава“. Ако имате јединство унутар кровних организација, лакше ћете се сложити око тога шта су приоритети за ову годину, шта за наредну. Не треба гледати само интересе појединачних удружења, него интересе кровне организације и целе заједнице.

У данашњем виртуелном свету, све је лакше одржавати контакте с матицом и матичном културом и без физичког присуства. Имате ли неку визију за умрежавање Српства широм света, користећи модерну технологију?

Имамо, наравно. О томе сам говорио и данас и јуче на Видовданском сабору. То је наша одговорност. У плану је израда дигиталне платформе, која треба да умрежи велики број удружења и кровних организација, да имате све информације на једном месту, како бисте могли ефикасно да функционишете и благовремено добијате потребне податке.

Господине министре, хвала вам на разговору. Надамо се да ћете ускоро имати прилике да посетите наш град и да вас угостимо тамо – па макар да обиђемо цео град бициклом! 

Верујте ми, врло радо, а жеља ми је да, поред посете Будимпешти, мирно прошетам и кроз Сентандреју.

***

Ђорђе Милићевић рођен је 29. септембра 1978. године у Ваљеву. По занимању је дипломирани економиста, члан Социјалистичке партије Србије од 1996. године. Први пут је изабран за народног посланика у јуну 2008. године. Функцију министра без портфеља задуженог за координацију активности и мера у области односа Републике Србије с дијаспором обавља од октобра 2022. године.

Разговор водио: Милан Степанов