Православна црква и верници који Божић славе по Јулијанском календару, обележавају Бадњи дан и Бадње вече. Са бадњаком, верници у кућу уносе срећу, здравље и напредак уочи најрадоснијег хришћанског празника – Божића.
Бадњи дан је и последњи дан божићног поста, којим се верници припремају за прославу најрадоснијег празника рођења Исуса Христа, празника целе породице, која је тада на окупу. Ујутру, пре изласка сунца, домаћин одлази у шуму по бадњак, који се тек са првим мраком, са сламом, уноси у кућу. На Бадње вече ложи се бадњак. Ово младо дрво, обично храстово, симболише Христа и његов улазак у свет. Ложење бадњака представља топлину Христове љубави.
Бадњак води порекло од чудесне витлејемске ноћи, када су пастири насекли и донели гране да наложе ватру поред Новорођенчета и његове Мајке. По другом тумачењу бадњак је наговештај Христовог страдања и његовог крста. Слама која се уноси у кућу подсећање је на ону сламу из јасала на коју је Пресвета Богородица положила тек рођеног Господа. Тамјан којим се кади кућа, као и дарови који се стављају у сламу, подсећање су на дарове које су донели мудраци са Истока и њима даровали Новорођеног Христа.
Ове обичаје народ је наследио од предака и даље их одржава. Тако се вечерас бадњак ставља на огњиште, посипа житом, медом и вином, уз низ ритуалних радњи које треба да обезбеде здравље и напредак целе куће и породице. У градским условима, запали се тек понеки листић. Уноси се и слама у коју се стављају посебни мали дарови, а деца их увече траже по кући пијучући. Тај обичај се у народу традиционално зове пијукање. Након тога следи посна вечера. Важе и посебни поздрави: "Добро вече, Бадњаче" и: "Добро вече и срећно вам Бадње вече".
На Бадње вече се не спава, већ бди и очекује свечани тренутак Рођења Христовог. Ноћ уочи Божића је ноћ мира и ишчекујуће радости.
По обичајном календару, данас се ништа не износи из куће. Ко се током године са неким завадио, на Бадњи дан треба да се помири, како би Христов рођендан провели у миру и љубави. Тако се и подсећа да је опраштање дар божији и једна од најтежих хришћанских врлина.