Српска православна црква и верници прослављају младог Светог Николу, као сећање на дан када су мошти најчешће слављеног и омиљеног светитеља у нашем народу, пренете из Ликије у Бари. Славе га многа места и породице као малу славу, заветину или преславу.
Свети Никола је рођен у граду Патари, у области Ликије, на подручју данашње Мале Азије, као јединац богатих и знаменитих родитеља, Теофана и Ноне. Kао јединца дарованог од Бога, они су га Богу и посветили. Свети Никола је умро 19. децембра 345. године (према Јулијанском календару 6. децембра), па се тај дан обележава као помен светитељу и најчешћа је српска слава.
После смрти родитеља, Никола је имање разделио сиромашнима не задржавајући ништа за себе. Потом, Свети Никола бива изабран за архиепископа у граду Миру, у Ликији. Поучавао је народ вери, обилазио болесне, откупљивао је заробљенике, обилазио градове и села.
Током владавине царева Диоклецијана и Максимилијана у време гоњења и мучења хришћана био је затворен у тамницу, али ни ту није престајао да проповеда и шири хришћанство. Присуствовао је Првом васељенском сабору у Никеји, али због тога што је ударио александријског свештеника Арија, оптуженог за јерес, удаљен је са сабора и забрањено му је даље присуство.
У хришћанској традицији се спомиње да су му одобрили поновно присуство на сабору тек када се им у сну преко изабраних архијереја јавио глас Господа Исуса Христа и Пресвете Богородице, да је учињена велика неправда према Светом Николају, који је бранио праву веру.
Умро је у Миру, 345. године, а потом су неколико векова његове мошти почивале у саборној цркви тог града. Године 1087. посмртни остаци Светог Николе пренети су у тада православни Бари, који се налази у јужној Италији, у цркву Светог Јована Претече.
Никољдан је празник посвећен Светом Николи који се прославља 19. децембра. Сви они који славе Никољадан, пренос моштију обележавају као преславу, и обрнуто.
Иако календарски не припада лету, због најчешће лепог времена када „пада“ данашњи празник, у народу се назива и летњи Свети Никола. Српске породице, које тог светитеља сматрају својим заштитником, на овај дан прослављају своју крсну славу и славе Светог Николу који важи за заштитника путника, морепловаца, рибара и сплавара.
Православни верници светог Николу сматрају борцем за Христову веру, победником зла за цео свет, а његово име значи народни победник. И данас мошти светог Николе почивају у Барију, сада у истоименој цркви Светог Николе, коју су у његову славу подигли грађани, верујући и поштујући овог чудотворца и исцелитеља.
Према предању, сматра да је свети Никола повратио вид Стефану Дечанском, па је овај српски краљ храм у коме су похрањене мошти Светог Николе окитио сребром и слао богате прилоге за његово опремање.
Свети Никола је помагао сиромашнима, тешио народ и спасавао га од глади. Сматра се заштитником морепловаца и свих путника. И данас се верује да Свети Никола помаже на мору и сви поморци хришћанске вере га славе као свог заштитника. Током векова, Свети Никола је постао један од најомиљенијих светаца, коме је посвећено више од 600 цркава под јурисдикцијом Српске православне цркве.