Уживао сам пишући књиге о Србима у Мађарској. „Одисеја батањских Срба” била је књига која је отворила врата мог интересовања за Србе у Мађарској, али и за мене благотворне и инспиративне контакте са српском заједницом у Мађарској. Награда Сретењска повеља подстакла ме је на сазнање да сам на правом путу и међу правим људима. Синтеза о оптацији – „Срби оптанти из Мађарске у Краљевини Југославији 1921-1941”, чини ми се да ми је показала да сазревам као научник, а књига „Од рата до оптације – Ловра 1914-1924”, представљала је за мене безмерно уживање када сам сагледао расположиву грађу о овој теми и на једном микро-простору, као што је Ловра, која је и својеврстан симбол Срба у Мађарској, сагледао историјску и људску судбину српског човека у Мађарској у тих десет година, без сумње пресудних за историјско постојање Срба на овом простору.
(Детаљније у штампаном издању)
