Центар за слободне изборе и демократију (ЦЕСИД) објавио је коначне резултате парламентарних избора у Србији, према којима је листа „Александар Вучић - Заједно можемо све” освојила је 42,9 одсто гласова. Kоалиција Уједињени за победу Србије добила је 13,5 одсто, а Социјалистичка партија Србије 11,4 одсто гласова. Следе коалиција НАДА са 5,4 одсто, коалиција Морамо са 4,6 одсто, коалиција окупљена око Двери са 3,9 и странка Заветници са 3,8 одсто. Остале листе су испод изборног цензуса од три одсто. ЦЕСИД је објавио и коначну пројекцију резултата гласања за председника Србије, према којој је кандидат коалиције око Српске напредне странке (СНС) Александар Вучић победио у првом кругу са 58,3 одсто гласова, док је на другом месту кандидат коалиције Уједињени за победу Србије, Здравко Понош са 18,3 одсто гласова.
Следи кандидат коалиције НАДА Милош Јовановић, за кога је гласало шест одсто изашлих бирача, кандидати Патриотског блока и Заветника, Бошко Обрадовић и Милица Ђурђевић Стаменковски са 4,4 одсто подршке и Биљана Стојковић испред коалиције Морамо коју је подржало 3,3 одсто бирача који су гласали на јучерашњим изборима. Цесидова пројекција показује и да је Бранка Стаменковић испред коалиције Суверенисти добила 2,1 одсто гласова, док је за кандидата Српске деснице Мишу Вацића гласало 0,9 одсто изашлих бирача.
Када је реч о резултатима парламентарних избора у Мађарској, јутрос је на основу 98,9% пребројаних гласова, Изборна комисија објавила да је Орбанова коалиција освојила 53,11% гласова, што је више него на изборима 2018. када је његов Фидес освојио 49,27%. То значи да ће у парламенту имати 135 од укупно 199 посланичких мандата, два више него до сада.
Шесточлана опозициона коалиција Уједињени за Мађарску, освојила је 35,03% гласова, што јој у новом сазиву парламента даје 56 мандата. Ту хетерогену коалицију, уједињену око премијерског кандидата Петера Марки-Заја, чине социјалисти, социјалдемократе, Зелени, Либерали и конзервативци.
На изборе је изашло 69,54% мађарских бирача, што је мање од историјског рекорда на претходним парламентарним изборима, који је износио 70,22%. Очекивало се да избори буду најнеизвеснији откако је Орбан поново постао премијер 2010. године, јер је шест водећих опозиционих партија оставило по страни идеолошке разлике и формирало јединствен фронт против Фидеса. Међутим, чак је и лидер опозиције Марки-Зај у својој изборној јединици поражен од кандидата Фидеса Јаноша Лазара.
У парламент је ушао и Покрет Наша отаџбина, на чијем је челу радикални десничар Ласло Тороцкај, са освојених више од шест одсто гласова. Тороцкај је оснивач Омладинског покрета 64 жупаније, који је српска полиција окарактерисала као екстремистичку организацију. Њему је због тога 2004. године забрањен улазак у Србију на годину дана, а потом поново од 2008. до 2010 године.
Српска заједница у Мађарској, која је као и остале мањине, истакла сопствену листу на изборима, због малобројности неће имати свог изабраног народног посланика. Стога ће је, као и до сада, у Парламенту представљати портпарол, с правом учешћа на седницама, али без права гласа. То ће, као и у претходна два мандата, бити Љубомир Алексов, који је био први на листи.