На иницијативу Јована Хаџића (Милош Светић) и српских пештанских и будимских трговаца, у Пешти је 16. фебруара 1826. године основана Матица српска.
Била је то група предузимљивих ентузијаста пореклом из различитих средина, који су своје богатство стицали у мађарској престоници и један његов део даровали за добробит свог народа: Гаврил Бозитовац, Јован Деметровић, Јосиф Миловук, Петар Рајић, Андрија Розмировић и Ђорђе Станковић. Највећи прилог приликом оснивања даровао је кнез Милош Обреновић.
То књижевно и културно друштво, које је одиграло огромну улогу у процвату науке и културе Срба уопште, убрзо је прерасло у најважнију културну инститицију српског народа - уз много касније основану Српску краљевску академију. "Летопис Матице српске", најстарији је српски часопис који је успео да се одржи до наших дана и који је основан такође у Пешти. Почео је да излази на самом крају 1824. (за годину 1825. "перва частица") и тада је био једини српски часопис, пошто су они покренути раније били краткотрајни. Први уредник био је Георгије Магарашевић. Управо из круга људи који су водили тадашњи "Сербски летопис" израсла је Матица српска, а по узору на њу настаће касније и све друге словенске матице.
Највећи добротвор Матице у њеној историји био је гроф Сава Текелија, затим кнез Милош Обреновић, па гроф Јован Нако. Матица је 1864. пресељена у Нови Сад, где се налази и сада.
