На данашњи дан 1943. године у САД-у је преминуо велики српски песник и дипломата, академик Јован Дучић. Један је од најзначајнијих песника српског модернизма и најзначајнији лиричар. Био је један од оснивача Народне одбране, националне невладине организације у Краљевини Србији.
Прву збирку песама Дучић је објавио у Мостару 1901. године у издању мостарске Зоре, затим другу у Београду 1908. године у издању Српске књижевне задруге. Писао је доста и у прози: неколико литерарних есеја и студија о писцима, Благо цара Радована и песничка писма из Швајцарске, Грчке и Шпаније.
У дипломатији је успешно службовао преко три деценије, у неколико престоница. Он је први југословенски дипломата са титулом амбасадора. Дипломатску каријеру започео је у Мађарској. Kасније је Kраљевину Југославију представљао у Румунији, Италији и Шпанији.
Након прекида дипломатских односа са Шпанијом због њеног признавања НДХ, Дучић одлази најпре у неутрални Португал, а затим у Америку, где је и преминуо.
Првобитно, Јован Дучић сахрањен је у порти цркве Светог Саве у Либертвилу. Према последњој жељи, његови посмртни остаци пренети су у родно Требиње 2000. године.