Српски језик јесте веома комплексан и препун правила, али правопис је веома битно знати, како у писаној тако и у вербалној комуникацији. Све чешће на интернету наилазимо на текстове препуне правописних грешака. Kако не бисте били међу онима који носе етикету “неписмен”, пратите нашу сталну рубрику КАКО СЕ ПИШЕ.
Ићићемо или ићи ћемо?
Kод глагола на ћи (доћи, рећи, пећи, сећи) делови футура И пишу се растављено:ја ћу ићи и ићи ћу, ти ћеш ићи и ићи ћеш, он ће ићи и ићи ће, ми ћемо ићи и ићи ћемо, ви ћете ићи и ићи ћете, они ће ићи и ићи ће.
*
Чак штавише...
Ово је неправилно, јер чак има исто значење као штавише.
Правилно је рећи једно или друго.
*
Глагол требати
Kада не стоји уз глагол, глагол требати је у личном облику (мења се по лицима):
* ТРЕБА ми оловка. / ТРЕБАЈУ ми оловке. / ТРЕБАЛА ми ЈЕ оловка. / ТРЕБАЛЕ СУ ми оловке.
* ТРЕБАШ ми / ТРЕБАЛИ СМО му, није му било лако самом и сл.
Безличан ће бити:
* у безличној конструкцији: ТРЕБА ми оловака / ТРЕБАЛО ми ЈЕ оловака (допуна је у генитиву).
* у споју са другим глаголом: ТРЕБА да ПИШЕМ оловком / ТРЕБАЛО ЈЕ да ПИШЕМ оловком (сложени предикат);
Ипак, кад се субјекат налази ИСПРЕД глагола требати, онда свакако долази лични облик, чак и ако следи глагол:
* Оловке које СУ ТРЕБАЛЕ да ПИШУ плаво.
* Ја САМ ТРЕБАО да ПИШЕМ том оловком, а не ти.
* Овде би се очекивало да глагол стоји у безличном облику, али реченична конструкција (односна реченица, информативна актуелизација) намеће обавезно слагање предиката са субјектом (оловке, ја).
Примери попут:
* ТРЕБАМ оловку, ТРЕБАЋЕМО вас, ТРЕБАО САМ новаца
* (где немамо конструкцију с логичким субјектом, као у Треба ми оловка, већ просту конструкцију субјекта и предиката) јесу необични у српском стандарду, али нису неправилни.