Срби у матици и расејању 15. фебруар прослављају у знак сећања на 1804. годину, када је у Орашцу почела борба за ослобођење од Турака и када је, на исти дан 1835. године, Скупштина у Крагујевцу прогласила први Устав Србије. Осим као Дан државности, Сретење се слави и као Дан Војске Србије, и то од 2007. године.
Према црквеном учењу, на Сретење је Богородица, четрдесетог дана од рођења Исуса Христа, отишла у храм да принесе жртву и тамо срела старца Симеона који је у малом Исусу препознао Спаситеља. Тај сусрет малог Исуса и праведног старца је хришћански празник – Сретење Господње, које се прославља од 541. године.
Када је реч о српској револуцији, она је почела управо на овај празник 1804. године, после масовне сече српских кнезова. Тим поводом су се у Орашцу окупили виђенији Срби и запалили хан турских јаничара. Проглашен је устанак и за вожда је извикан Карађорђе. Он намеће сурову стратегију „ко није с нама, он је против нас” и у сукоб укључује цео народ.
У први мах, устанак је имао карактер социјалне револуције, побуне народа против јаничара који су узурпирали царску власт у Београдском пашалуку и укинули сеоске самоуправе које је Србима гарантовала Порта.
– Међутим, с првим војничким победама расла је и свест о обнови независне српске државе, на темељу достигнућа из времена славних Немањића. Све то је изванредно и веома објективно објаснио немачки историчар Леополд Ранке у својој „Историји српске револуције” – каже др Мирослав Свирчевић из Балканолошког института САНУ.
- Народ који је до 1804. живео у потпуном феудалном мраку, без иједне институције, муњевито формира војску чије су победе омогућиле стварање владе – Совјета, министарстава и судова – каже Бранко Богдановић, стручњак за војну историју.
Србија већ 1809. добија закон који регулише питање војне обавезе, а у погледу наоружања и обуке сврстава се у ред средње развијених европских земаља. Српска сила није утеривала страх у кости само Турцима, већ и Србима, чије су војводе сваки час биле у сукобу, а правду су често делиле сабљом и кубуром.
– Руска војска повукла се из Србије и привремено одложила решавање источног питања – подсећа др Свирчевић. – Србија се тада није могла ослонити на Аустрију, којој је било до добросуседских односа са Портом. Поготово није могла рачунати на Француску, која је намеравала да уништи српског покровитеља, Русију. Карађорђе је тада схватио да је током устанка начињено низ грешака у дипломатији, али је тада било касно за исправке. Ови саговорници се слажу у констатацији да је књаз Милош био неупоредиво вештији политичар, који је уз минималне жртве и разарања у Другом српском устанку, добио уступке који су довели до обнове државности Србије. Међутим, због његове аутократске владавине, на Сретење 1835. Срби су по други пут изненадили Европу доношењем устава који за то доба био више него демократски.
Историчари наглашавају да 1804. Карађорђе није био ни једини, ни најважнији вођа српског устанка.
– Основна одлика Првог српског устанка су више побуњеничких центара – истиче др Мирослав Свирчевић из Балканолошког института САНУ. – Један је био у Шумадији, на чијем је челу био Карађорђе са Младеном Миловановићем и Милојем Петровићем Трнавцем. Други је био у Ваљевској нахији, где је устанике предводио Јаков Ненадовић са синовцем протом Матејом. Трећи центар налазио се источно од Мораве, где су руководили Миленко Стојковић и Петар Теодоровић Добрњац.
Устаничке вође нису били искључиво кнезови који „нису били ради кавзи”, јер су ратни догађаји захтевали вође другачијег кова.
– У центар устаничких збивања избили су одважни људи – каже др Свирчевић. У саставу новог старешинског слоја, поред кнезова, били су и трговци, попови и архимандрити, хајдуци, буљубаше и припадници распуштеног Михаљевићевог фрајкора из аустријско-турског рата, као и разни авантуристи, претежно Срби из Аустрије, али је и из других санџака османске државе.
Дан који Срби троструко славе, Сретење као празник цркве, државе и војске Српска православна црква и наша матична држава 15. фебруара славе празник Сретење, који је и Дан државности и Дан Војске Србије. На Сретење 1835. године Скупштина у Крагујевцу прогласила је први Устав Србије.