Прошло је осамдесет година од када је авет смрти протутњала питомом бачком равницом током хладног јануара 1942. године. Мученичко страдање цивилног српског, јеврејског и ромског становништва Бачке, у јануару 1942. године, остаје вечна опомена човечанству колика је важност и светост сваког људског живота.
Покољ у Бачкој се уклапао у систем националне неравноправности, који је успоставио Хортијев режим још од момента почетка окупације у априлу 1941. године. У очима властодржаца из Будимпеште било је мало 4.000 убијених током запоседања Бачке и десетине хиљада протераних и заточених у логоре у потоњим месецима. Жеља за изменом демографске структуре у јуначкој Шајкашкој и Новом Саду тежња за физичким елимисањем Јевреја како би се додворили свом политичком заштитнику, Хитлеровој Немачкој, поплочале су пут ка новом кругу страдања цивилног становништва.
Јасно је да је мађарским војним властима одговарала митска прича о устанку који се припремао за православни Божић, како би сачували своју омладину од новог слања трупа на Источни фронт у борбу против Совјета, јер су тобоже њихови војни ефекти били заузети у борби против устаника на тлу Бачке. Зато су искоришћени сви прерогативи власти, од цивилних, војних и полицијских како би се ово злодело извело.
(Детаљније у штампаном издању СНН-а)