Питомац пештанског Текелијанума, Вељко Љубојевић, родом из Београда, ученик је 11/б разреда Српског образовног центра „Никола Тесла“, а у слободно време се бави спортским пењањем, и то веома успешно.
Сама помисао на пењање, многе враћа у детињство: игре са другарима, јурцање и пентрање уз дрвеће, скривање и пењање и прескакање којекаквих ограда. Након тог периода детињства и свих несташлука, неки су одрасли, а неки пронашли начин да једним делом себе продуже детињство, додуше на озбиљнијем нивоу. Тако је Вељко наставио да се пење. Наравно, не на дрвеће (осим када га нико не види), али на стене свакако јесте.
Увек смирен, сталожен, насмејан и одговоран Вељко нас упућује у детаље овог спорта:
- Пењање се дели на пењање на природним и пењање на вештачким стенама. Постоје три дисциплине пењања: Болдер, тежинско и брзинско пењање. Болдер је пењање без канапа, значи нисте везани. Стена је висока 5 метара и испод вас је струњача. Kод брзинског пењања је циљ као што и само име каже да се што пре попнете до врха стена, то је устаљена рута која је свуда иста и зид је висок 15 метара, док је тежинско пењање јако дугачкак смер, везани смо и нема струњаче. Циљ је да се стигне што даље.
У Београду Вељко тренира у Пењачком клубу „Гранит”, док овде у Будимпешти тренира у Клубу „Флеш“. Тренер му је Нора Кираљ и има тренинге скоро сваки дан. Овде, на тренингу је језик споразумевања енглески, али и мађарски, тако да Вељко има где да проширује своје знање мађарског језика, а и да стиче нове пријатеље. Објашњава нам да и овај спорт, као и други, може да буде опасан, и захтева велику концентрацију, јер спортиста није одговоран само за себе, већ и за особу која га осигурава, или коју он осигурава током пењања.
- Тамо где тренирам долазе и млађи и старији. Са великим бројем њих сам у добрим односима и дружимо се и у слободно време – каже млади спортиста.
Лепота бављења овим спортом су свакако и путовања. Посебно му је значио одлазак у Америку где се спремао са националним тимом за одлазак на светско првенство и том приликом је учествовао само на тим припремама. У Европи се такмичио у Италији, Словенији (у Словеначкој лиги), Турској (Балканско првенство прошле године), цео Балкан и Kипар. Сваке године иде у Грац где се одржава Отворени европски шампионат и поред Граца ту је и Хрватска, Црна Гора, Македонија, Бугарска, Румунија и остале земље региона.
Допада му се живот у Будимпешти, јер има пуно различитих дешавања и како сам каже, воли да одлази на различита места и пуно времена проводи са цимерима и другарима из одељења.
- С обзиром да још нисам одлучио шта ћу студирати, мој следећи циљ (временски веома близак) је да изаберем и упишем факултет, али свакако размишљам о техничком факултету, а желим да се припремим и за прелазак у Сениорске лиге такмичења.
Осим пењања, Вељко се као хобијем бави и једрењем, а из Србије му највише недостаје породица и они неки спонтани одласци на путовања и пењање.