Видовдан је празник који симболизује српско јунаштво, част, славу, оданост, поштење, љубав према земаљској и небеској домовини. Симбол је духовности и вере. Косовски мит нас је трајно одредио у духовном смислу, одредио је карактерне особине српског народа, као што су заједништво, способност и свест жртвовања појединца зарад виших духовних и националних циљева”. Овим речима почиње програм учесника Видовданског рецитаторског маратона, који ових дана путује по насељима настањеним српским живљем, од југа до севера Мађарске.
Овогодишњи тродневни Видовдански рецитаторски маратон кренуо је јуче Виљана, са југа Мађарске. У најстаријој српској цркви у Барањи, из 1773. године, ходочаснике је дочекао деведесетогодишњи Драгомир Бата Шакић, који већ дуги низ година води рачуна о храму. По завршетку програма, у Дому културе је дружење настављено, уз послужење, које је припремио домаћин, господин Шакић са својом породицом.
Затим је следила посета храму Светог великомученика Димитрија у Шиклошу, саграђеном 1806. године.
У Печуј су ходочасници стигли на крај недељне литургије, коју је држао јереј Милан Ерић, уз саслужење протођакона Андраша Штријха. Програм је изведен у цркви, а дружило се, уз кафу и ракију, на пријатној тераси српског печујског храма.
Следеће одредиште је био Мохач, где је госте сачекала потредседница Српске самоуправе, Зорица Степанов. После програма у цркви посвећеној празнику Силаска Светог Духа на апостоле, ни овде није изастало дружење и послужење. У Мохачу се ходачасницима придружио и Пера Ластић, директор Српског института.
У Сечујском храму Преноса моштију Светог оца Николаја, врата је рецитаторима и посетиоцима отворила Цвета Вуковић, професор историје, која брине о овој цркви. У присуству двадесетак поклоника српске духовности и културе, изведен је програм, а затим је Цвета Вуковић, укратко испричала историјат сечујске српске цркве.
Последње одредиште првог дана маратона, била је Баја, где су путнике у српском храму, саграђеном 1769. године, дочекали протонамесник Јован Бибић са супругом Љиљаном и председник бајске Српске самоуправе, Марко Чилић. Пошто су извели програм, чланови Српског позоришта у Мађарској су положили венац поред споменика Јоакиму Вујићу, оцу српског театра, а затим су се освежили у просторијама месне парохије.
У Дески је, након програма, уметнике у свом дому угостио љубазни домаћин Чедомир Адамов. Другог дана Рецитаторског маратона, караван креће из Деске, посетиће затим Сириг, Нови Сентиван, Сегедин, Вашархељ и Чонград.
Трећег дана, на Видовдан, празновање почиње у Ловри, наставља се у Српском Ковину, Чипу, Бати, Будиму и Чобанцу, а завршава се у Сентандреји, крај Лазаревог крста.
Учесници маратона су Српски хор “Свети Серафим Саровски” из Зрењанина, који у сваком месту где се изводи програм пева две песме под називом “Видовдан” - Милутина Поповића Захара и Саве Вукосављева, затим Анастасија Карагина са песмом Драгољуба Филиповића “Косовка девојка”, Александар Дунић рецитује народну епску песму из Косовског циклуса “Смрт Мајке Југовића” и Милан Малбаша, који казује одломак из нове представе Српског позоришта у Мађарској о патријарху Павлу, под називом “Бити човек”. Модератор је Бранимир Ђорђев, а организатори и пратиоци Видовданског маратона су Милан Рус, директор Српског позоришта у Мађарској, Катарина Павловић Бачи, културни секретар Културног и медијског центра “Српски венац” и технички сарадници Ноеми Борбељ и Тибор Прагаи.