„Ваше питање, са којим ћете отићи са овог дружења, треба да гласи: Шта ја могу да учиним за Србију? Да је прослављам и да, ако останем овде или одем негде у Лондон или Торонто, не заборавим да сам Србин, или да се након завршетака тих елитних школа пештанских, бар неки од вас врате у отаџбину и покушају да је учине квалитетнијом, да покушају да је учине бољом. Знате ли шта је елементарни патриотизам? Не то да сви погинемо за отаџбину, него да живимо: да свештеник проповеда, да орач добро оре, да пекар меси добре хлебове, да учитељ добро подучава, а кад дође до тих стани-пани ситуација, онда ћемо намазати опанке и узети оружје у руке, али дајте да гледамо да се то не догоди. Хајде да једном дим прође и кроз наш оџак, не мора лисица сваки пут кроз наш кокошињац. Ето, то је разлог због чега сам ја вечерас пред вама и због чега сам и написао овај роман".
(Детаљније у 41. овогодишњем броју СНН-а, који излази следеће недеље.)