У Суботици је одржана конференција за штампу поводом заједничког пројекта два позоришта. Ради се о представи „Зуб оца”, по делу Стевана Сремца „Поп Ћира и поп Спира”.
Први је узео реч Милош Николић, управник Народног позоришта у Суботици: „Оно што ме данас радује, то је сарадња са Српским позориштем у Мађарској и ја бих се захвалио и поздравио мог и нашег доброг пријатеља Милана Руса, директора. Имаћемо једну сјајну копродукцију, коју први пут раде наша два позоришта и надамо се да ћемо сарадњу наставити”, рекао је Николић.
Валентин Венцел, уметнички стваралац са деценијским искуством и бројним наградама иза себе, однедавно уметнички директор Драме на мађарском језику, био је веома задовољан због велике присутности медија. Изјавио је да копродукција суботичког позоришта и Српског позоришта у Мађарској представља историјску сарадњу са квалитетним и јединим позориштем у дијаспори. Поменуо је и други важан тренутак пред пресељење у нову зграду, а то је припрема његовог новог пројекта за мађарску сцену, представе „Тартиф”, по сасвим новим стандардима. Овим пројектом покушавају да уведу нови стандард позоришног представљања. Венцел је истакао да је последње две-три године руководство позоришта, на челу са Милошем Николићем, учинило више него што је урађено последњих петнаест година. Стварају се нове могућности, нове околности, што изискује већу захтевност од ансамбла који остварује два програма.
Милан Рус је о пројекту изјавио следеће: „Венцела сам упознао пре више од четрдесет година, заједно смо играли у Новосадском позоришту у једном заједничком пројекту и од тада сарађујемо, организујемо фестивале, пројекте, представе. Милоша Николића сам упознао овде у Суботици и од тада размишљамо о интеррегионалном прекограничном конкурсу према Европи. Наставићемо да сарађујемо на том пољу да би могли да користимо и европске фондове за наше заједничке пројекте”, изјавио је Рус.
Чули смо да се тако родила идеја о заједничком пројекту који се везује за ово поднебље. „Суботичко позориште је репертоарско позориште које негује културни идентитет свих заједница у Суботици. Сличних комада има много, а одабрали смо овдашњу тему Стевана Сремца. Замолио сам Ернеста Веребеша, главног драматурга у будимпештанском Националном театру, рођеног Сенћанина, једног од селектора МИТЕМ-а, међународног фестивала који се одвија у Будимпешти, да напише текст за представу. Редитељ ће бити Андраш Патаки, који ће да прикаже како нас људи посматрају са различитих аспеката. Патаки режира у Мађарској. Био је уметнички руководилац у многим мађарским театрима, а тренутно је уметнички руководилац будимпештанског Уј синхаза (Новог позоришта) и секретар Мађарског театарског друштва. Направили смо сасвим ново читање комада „Поп Ћира и поп Спира” са музиком. Ову представу желимо да играмо и на српском и на мађарском језику. Мислим да је то наша мисија, да многе комаде играмо и на мађарском језику да би придобили публику са мађарског говорног подручја. Морам да поменем представе Радослава Златана Дорића, Душана Ковачевића, Милоша Николића, као и друге сјајне ауторе, које смо представили и мађарској публици. Исту представу смо играли после подне на српском, а увече на мађарском, са истим глумцима, у истом декору. Мислим да се овако шаљу поруке и граде мостови. Осим што смо носиоци две културе, говоримо оба језика, могу слободно да кажем на нивоу матерњег језика и интересантно је радити овакве пројекте. Одавно експериментишемо оваквим прилазом. Ференца Молнара смо играли на српском, као и друге сјајне мађарске писце. Основна идеја и основна полазна тачка је двојезичност и мултикултура. Суботица је важна у нашим животима, као место где се негује мултикултуралност и суботичко Народно позориште које је играло легендарне представе и у српској и мађарској позоришној историји. Суботица је једно од врхунских театара у том погледу, одакле су кренуле феноменалне мађарске глумачке легенде, а исто тако и српске. Да споменемо Мањи Киш или Ђулу Кабоша, да споменемо Радета Шербеџију, Ласла Патакија, Миодрага Кривокапића. Било је сјајних периода. Суботица је ту нешто посебно и радујем се што ћемо и овде и у Мађарској да представимо тему која је мултикултурална. У представи има и српских и мађарских ликова, као и музике”, речи су којима се медијима обратио Милан Рус.
Испред суботичког Народног позоришта у представи „Зуб оца” играће Моника Пешић и Арпад Черник, звани Цитроњ.
Милан Рус је почаствован што ће бивши секретар за културу, бивши уметнички секретар позоришта у Шопрону и бивши државни секретар за културу, Андраш Патаки, режирати представу. Он се, иначе, много ангажује око мањинских театара.
„Било је речи да ће бити више глумаца из Суботице, али крајње решење је да буде једна глумица и један глумац. Поред њих, у представи ће играти Иван Вукосављев (Јохан Вишер), Тибор Какоњи, Лаура Тополчањи, Алиса Лацко, Анастасија Каргина, Бранимир Ђорђев и ја. Недостаје још један глумац. Пробе почињу 16. априла. Са Милошем Николићем такође имам јако добар однос – као два музичара, повезује нас нека невидљива нит. Планирамо заједничке пројекте и конкурсе. Као и обично, увек је проблем њихово финансирање”, изјавио је Рус за наш лист.
Иначе у припреми је нови закон о култури за функционисање уметничких организација, који треба да изађе пред Парламент у септембру. Велико је питање како ће убудуће народносна позоришта бити финансирана.