Дневни лист „Политика”, који на својим страницама редовно објављује и извештаје из Мађарске, као резултат сарадње са уредништвом "Српских недељних новина", у среду слави 119. рођендан.
"Политика" је најстарији и најутицајнији дневни лист на Балкану. Први пут се појавила на београдским улицама око 14 часова 25. јануара 1904. године. Први број „Политике” штампан је у тиражу од 2.450 примерака, на четири стране, по цени од пет пара.
Владислав Рибникар, оснивач и одговорни уредник, када је подносио пријаву властима навео је да ће новине бити политичке и независне. У својој дугогодишњој историји „Политика” је два пута прекидала излажење, за врeме Првог светског рата од 1914. до 1919. године, а други пут за време Другог светског рата од априла 1941. до октобра 1944. године.
„Политика” још једном није изашла пред читаоце због штрајка новинара у лето 1992. године који су се успротивили намери државе да „Политику” претвори у јавно предузеће.
„Политика” је дневник са дугом и богатом традицијом која се због свог угледа и утицаја сматра и једном од националних институација у Србији. Читалачку публику листа „Политика” чине углавном средње ситуирани и високообразовани грађани.
У својој дугогодишњој историји „Политика” је сарађивала са многобројним значајним културним и научном ствараоцима. Међу сарадницима „Политике” били су и нобеловац Иво Андрић, српски писци и песници Милош Црњански, Бранко Ћопић, Јован Дучић, Бранислав Нушић, Десанка Максимовић и многи други. Своје текстове на страницама „Политике” писали су и сер Винстон Черчил, Томас Ман, Едуард Ерио и други.
По профилу, данас „Политика” спада у дневно-политичке новине које се држе високо-професионалних новинарских стандарда, лист који негује културу дијалога и слободу изражавања. Лист има више специјализованих редовних додатака, а међу њима посебно се издваја Култрурни додатак. „Политика” излази у три издања, са штампаним тиражом већим од сто хиљада. Продаје се у Србији и земљама бивше Југославије.
Када се појавила у јануару 1904. године „Политика” је привукла пажњу јавности целим садржајем и тоном, али и идејама изложеним у првом чланку првога броја. Мање или више изненађену, публику је занимало како ће висока начела бити остварена и да ли ће самоуверени власник, под великим теретом који је подигао, поклекнути или пасти. Само је Пера Тодоровић закључио: „Овај ће лист свима нашим листовима појести панаију. Све ће сахранити, и нас и наше листове...“
У угледној европској породици штампе „Политика” има још једну карактеристичну особину: не излази пред читаоце у условима окупације земље. То се десило у Првом и у Другом светском рату.
Први пут излажење „Политике” прекинуто је 14. новембра 1914. године да би било настављено три недеље касније, а лист је одржаван у тешким ратним условима до 23. септембра 1915. године.
„Политикино” име колпортери су поново почели да узвикују на престоничким улицама 1. децембра 1919. године, у слободи, али у новој држави Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца. Прва четворогодишња пауза у излажењу листа због окупације тако је била окончана.
До почетка Другог светског рата, „Политика” се наметнула и потврдила као најутицајнији и најбољи дневни лист у Србији и земљи, а последњи број међуратне „Политике” носио је датум 6. април 1941. и изашао је из ротације дан раније.
Владислав Сл. Рибникар одмах после ослобођења Београда 20. октобра 1944. године окупио је петнаестак сарадника „Политике” и осамдесетак штампарских радника предвођених Игњатом Кришком и тако поново васкрснуо лист.
„Политика” се поново појавила пред читаоцима у суботу, 28. октобра 1944. године у ослобођеном Београду. Догодило се још једном да „Политика” обустави излажење. Овога пута рат и бомбардовање нису прекинули штампу новина већ је то био штрајк новинара и запослених у кући у лето 1992. године. „Политика” се на тај начин снажно успротивила идеји ондашњег премијера Србије Радомана Божовића да лист постане државно власништво.
У другој половини прошлог века лист „Политика” и цела новинска кућа, која је израсла из редакције листа, бележе фантастичан успон у издаваштву и штампи. „Политика” је постала водећа медијска кућа у југоисточној Европи.
Пут до оваквих резултата није био праволинијски ни лак. Било је успона и падова, а запослени у „Политици” су добро осетили сву тежину предратних, ратних, међуратних, послератних, кризних, инфлаторних и свих других бурних времена која нису штедела Балкан током 20. века.