Прошле суботе је у Ловри свечано предат на коришћење новоизграђени део Српске основне школе, која ради као подружница Српског образовног центра „Никола Тесла” из Будимпеште. У изградњу је из државног буџета утрошено 430 милиона форинти, а свeчаности су, поред осталих, присуствовали и функционери српске и мађарске владе.
Изградња новог дела зграде Српске основне школе у Ловри, који је у суботу свечано предат на коришћење, коштала је 430 милиона форинти, а ова средства је за ту намену из државног буџета издвојила Влада Мађарске. То је, поред осталог, рекао државни секретар за верске и националне заједнице Миклош Шолтеш, приликом свечаног отварања новог објекта у овом већински српском селу на Чепелској ади.
Шолтес је нагласио да се пријатељство српског и мађарског народа развија посебно интензивно у последњих 10-12 година и да је за то време на овом пољу урађено више него у последњих сто година. Према његовим речима, то илуструје обимна помоћ коју Мађари у Војводини добијају од Владе Србије и АП Војводине.
„Фантастично је и како смо у протеклих 12 година могли да сарађујемо са српском заједницом у Мађарској и Српском православном црквом”, рекао је државни секретар и поручио да Срби у Мађарској увек могу да рачунају на мађарску Владу.
Догађају су, поред осталих, присуствовали и епископ будимски Лукијан, др Александар Јовић, заменик државног секретара за међународне односе и европске интеграције при српском Министарству просвете, научног и технолошког развоја Републике Србије, Ласло Кишфалуди, заменик државног секретара за јавно образовање при Министарству за људске ресурсе Мађарске (ЕММИ), амбасадори Србије и Босне и Херцеговине у Мађарској, Иван Тодоров и Биљана Гутић Бјелица, парламентарни посланик за овај регион, Карољ Панцел, затим Љубомир Алексов, представник српске националне заједнице у Мађарском парламенту, Вера Пејић Сутор, председница Самоуправе Срба у Мађарској, др Јованка Ластић, директорка Српске школе „Никола Тесла” и други.
Иначе, свечаност је почела освећењем нове школске зграде, које је обавио епископ будимски Лукијан, а затим је мађарску и српску химну извео женски хор Српске школе „Никола Тесла“ из Будимпеште, под управом професорке Оливере Младеновић Мунишић. На сцени су веома успешни били и солисти Јелена Алексов, ученица 1. разреда и Урош Виславски, ђак 5. разреда Основне школе „Никола Тесла“ у Будимпешти.
Обраћајући се присутнима, епископ Лукијан је указао на значај образовања на матерњем језику и честитао свима који су помогли реализацију обнове и изградњу нове школске зграде Српске школе у Ловри.
Вера Пејић Сутор је нагласила да је неговање српског језика, културе, вере, обичаја и традиције превасходни задатак и да је то кључ очувања идентитета српског народа у Мађарској.
Захваливши се мађарској влади на подршци у реализацији ловранског школског пројекта, др Александар Јовић је истакао да је Српска школа у Ловри заслужила да добије ову помоћ, имајући у виду традицију у неговању матерњег језика и културе, која је у Ловри присутна вековима. Посебно је нагласио да на добитку нису само српски ученици и њихови родитељи, већ читав ловрански крај, имајући у виду да ову школу похађају и припадници мађарске националности и да се у овој усванови не негују само српски језик и култура, већ и вредности већинског народа.
Указао је и на напоре које владе Србије и Мађарске, нарочито у последњој деценији улажу како би припадници двеју мањина сачували свој национални и културни идентитет. Он је обећао да ће Министарство просвете, научног и технолошког развоја Републике Србије и даље свесрдно помагати овакве напоре двеју националних заједница и двеју суседних земаља.
Присутнима у препуној фискултурној сали Српске основне школе у Ловри обратили су се и Ласло Кишфалуди и Карољ Панцел, који су честитали свим учесницима у остварењу овог пројекта, а деци и просветарима пожлели успешан рад и пријатан боравак у новој школи.
Љубомир Алексов је истакао да човек током свог живота чврсто треба да стоји на свом месту не само у личном и породичном животу, већ и у заједници којој припада.
"То су знали наши преци који су и основали српску школу још давне 1756. године, а забавиште 1893, како то сведоче сеоски записници. Из тих записа се види колико су били свесни својих обавеза и душевних потреба. Јасно се наводи да уз образовање деце, уз учење читања писања се подразумева у тим установама и веронаука. Колико је то било чврсто код нас то најбоље показује чињеница да чак и за време комунизма наше генерације су имале у истој учионици школску наставу, али и часове веронауке. Успех наше заједнице је управо у томе да се национално и верско, хришћанско никада није раздвајало. Тајна учувања српске Ловре се управо у томе крије“, истакао је он и захвалио Влади Мађарске на помоћи, што српску заједницу гледа као на свог партнера.
„Ова школа је камен темељац за нашу децу и унуке, а надам се и за њихове унуке. Стицање знања које се стално шири је веома важно, али се не смеју заборавити ни традиција и култура, ако се камен темељац пажљиво бира и обнавља с времена на време, нема потребе да се плашимо да ће се он претворити у прах кроз историју“, додао је Алексов и присетио се дана када је он био ђак те школе.
Уједно је захвалио и учитељици Зорки Радашин, као и Зорану Ћирковићу, Хајни Палашти, Фонаду Јожефу, Балажу Ковачу и свима који су подржали овај пројекат.
У разговору за наш лист, а и на самој свечаности, директорка Српског образовног центра „Никола Тесла” из Будимпеште др Јованка Ластић, рекла је да је за њу овај дан био посебно емотиван, из више разлога: „С једне стране, због тога што сам преко очеве породице пореклом из Ловре, за коју ме везују лепе успомене из детињства, које сам великим делом провела овде код родбине. Мој отац Војислав Ластић, који ме је увек усмеравао ка интелектуалном, својевремено је био ученик ове школе, а пред своју смрт више година је био најстарији живи ученик ловранске Српске школе. С друге стране, дирнута сам емотивно и због чињенице да смо након једног дужег временског периода успешно окончали један, за српску заједницу, веома значајан пројекат.”
Наша саговорница се присетила да је све почело 2014. године, када је ловранска Српска школа постала подружница Српског образовног центра „Никола Тесла”, са седиштем у Будимпешти.
„Већ тада сам била свесна да је веома неповољна чињеница да након три године васпитавања у Српском забавишту и четири године образовања у Српској основној школи у Ловри – што значи седам година проведених у српском васпитно-образовном систему – деца немају могућност да у вишим разредима основне школе наставе своје школовање на српском језику, већ су била приморана да се упишу у већинску мађарску или у неку другу народносну школу. Нажалост, након завршене осмогодишње школе и у току доношења одлуке где да се настави средњошколско школовање, српска гимназија у Будимпешти била је само једна опција за наше 'бивше' ђаке. Тада сам почела да размишљам о томе да би требало обезбедити могућност да наши ученици могу свих осам разреда завршити у Ловри у српској школи. И дан данас се сећам озарених лица неких родитеља када сам на родитељском састанку први пут говорила о тим нашим плановима, али се сећам и скептичних коментара у смислу: одакле ће бити средстава, неће бити деце, а неки су вероватно мислили да нешто није у реду са мном, док су неки били убеђени да ионако нећемо успети. Али, била сам упорна, јер сам веровала да има у тој идеји потенцијала, односно како сам у више наврата, као један од аргумената у процесу лобирања према мађарским властима наводила, то би било веома повољно и за оживљавање јединог већинског српског насеља у Мађарској. Поред тога, сматрала сам да би осмогодишња Српска школа у Ловри, уз обезбеђивање школског аутобуса, могла бити добра алтернатива са српску децу из оближњих насеља, као што су Тукуља, Чип и Српски Ковин”, каже наша саговорница.
Она признаје да то није било ни једноставно, ни лако. Постојећа стара зграда није била погодна за било какву доградњу, па се као решење нудила изградња нове зграде.
„На срећу, тада је иза те моје идеје стао и Љубомир Алексов, српски заступник у Мађарском парламенту, односно Скупштина Самоуправе Срба у Мађарској, па је у првом потезу купљен плац поред школе, на терет буџета Српског образовног центра „Никола Тесла”, а годину дана након тога, у другом потезу, купљен је и следећи плац у низу и тиме су створени услови за изградњу нове зграде и проширење школе.”
Паралелно са изградњом нове зграде, указала се и могућност да се у старој згради, у којој је сада смештено искључиво забавиште и које је годину дана након школе, 2015. такође постало подружница Српског образовног центра „Никола Тесла”, одраде неопходне инфраструктурне инвестиције, попут грејања, мокрих чворова и сличног, како да би се створили још бољи услови за рад са малишанима.
„Те радове у забавишту у вредности од више милиона форинти финансирали смо из буџета целе институције, док је финансијска средства, за реконструкцију постојеће зграде на једном од купљених плацева, обезбедила мађарска Влада. Она је за Српску школу у Ловри укупно обезбедила нешто мање од 430 милиона форинти. Подршци и благонаклоности оваквих сразмера сигурно је допринела и чињеница да су билатерални односи двеју држава на историјски високом нивоу. Изградња се одвијала у две фазе, а за мене је било посебно задовољство што је на тендеру расписаном за извођачке радове нове зграде победила једна српска фирма, јер ми је било топло у души, што су српску школу за српску децу у Ловри сазидали српски мајстори. Данас је моје срце било испуњено позитивном енергијом, коју поткрепљује и чињеница да у нашим ловранским подружницама има све више деце, да ће се ове године обезбедити додатни капацитети за превоз деце школским аутобусом, да су учионице опремљене интерактивним таблама, да је све у полету и да су данас и од званица и од родитеља стигле искључиво позитивне рефлексије. Надам се да моји родитељи све ово виде и да су поносни на све што смо постигли”, рекла је за наш лист др Јованка Ластић.
Свечаност је приведена крају наступом ученика Српске основне школе из Ловре и матичне Српске школе "Никола Тесла" из Будимпеште. Програм су, са децом, припремиле учитељице Јелена Вукајловић Краус, Весна Рац-Петин, односно Анита Вуковић, заменица директора Српске школе у Будимпешти.
Иначе, у Ловри већ дуже од 260 година функционише Српска основна школа, чија је стара зграда сада обновљена и крај ње подигнута нова. Тако ова установа, као подружница Српске школе „Никола Тесла“ из Будимпеште, својим ђацима пружа знатно повољније услове за боравак и рад, прилагођене савременим трендовима у образовању. Како сазнајемо, број ђака се стално повећава, па школа поприма и регионални карактер, уписом деце из околних насеља, која желе да своје основношколско образовање стекну у овој васпитно-образовној установи. Слична ситуација је и у Српском забавишту, које је обновљено и проширено, а у оквиру њега фунционишу две групе. Тако да се деци на једном месту пружа квалитетно образовање како у основној школи, тако и у забавишту.