Ловрански ђаци посетили Сегедин и Кишкереш

У оквиру годишњег програма Српске основне школе „Никола Тесла” у Ловри, 15. и 16. маја ове године ђаци те школе су са својим професорима учествовали на екскурзији, посетивши два града у Мађарској.

Овом приликом ђаци и професори из Ловре посетили су родну кућу мађарског песника Шандора Петефија у Кишкерешу, где су од водича сазнало занимљиве податке о најпознатијем песнику мађарског романтизма. Приликом Петефијевог рођења Кишкереш је био насељен Словацима. Петефи који је крштен као Александар Петровић у тамошњој евангелистичкој цркви одлично је говорио словачки језик. Наиме, његова мати Марија Хруз пореклом је била из места Нацпали у Турчанској жупанији (данас Словачка), где Словаци нису говорили мађарски.

Остали програми излета су се обављали у Сегедину, где је број сунчаних дана највећи у Мађарској. Мада време првог дана није баш било повољно за посету зоо-парка, ловрански ђаци у пратњи својих наставника, између два пљуска, ипак су се потрудили да мали Ловрану виде дивље животиње у веома сређеном зоо-парку.

После заузимања смештаја следила је посета месном српском храму који је посвећен Преношењу моштију Светог Николе. Српска црква се налази  у самом центру града, где је ђаке  поздравио сегедински парох отац Далибор Миленковић. Он је приликом сусрета са малим Ловранима напоменуо да је управо у Сегедину први пут отпевана популарна Светосавска химна „Ускликнимо с љубављу Светитељу Сави”.

Овде је професор Милан Дујмов одржао кратко предавање о историјату храма који је подигнут између 1773. и1781. године. После обнове Пећке патријаршије у Сегедину се налазило седиште епископа Бачке епархије. После протеривања Османлија и за време Велике сеобе Срба, наш народ у великом броју насељава сегединску четврт која се звала Паланка. Старија православна црква налазила се у Горњем граду и била је посвеђена Светим архангелима Михаилу и Гаврилу. 

Поменута црква је 1879. године, приликом велике водене стихије која захватила Сегедин била веома оштећена, а незадуго потом је и порушена.

Садашња црква у Сегедину, посвећена је Светом Николи у којој се налази јединствен велелепни иконостас подигнут у рококо стилу.

У Сегедину је све до 1948. године радила и српска веросиповедна основна школа. Но, тада је подржављена и укинута. Први податак о њој датира из прве половине 18. века. У тој белешци је наведено да је српско училиште у сегединској вароши постојало још 1740. године. Срећом, данас у Сегедину поново ради српско забавиште и основна школа. У граду на десној обали Тисе постојао је и чувени лицеј, где су многи српски ђаци учили. Важне личности које се везују за овај град јесу: ђакон, учитељ и преводилац Димитрије Поповић који је уређивао „Сегедински календар”. Затим Павле Стаматовић, свештеник, који је био један подстрекача да се овде први пут изведе Светосавска химна. Следећег дана имали смо прилику да детаљно погледамо веома вредну изложбу музеја Мора Ференц, која се налази на обали Тисе. Осим живота и рада познатог мађарског писца Мора Ференца, ђаци су могли погледати изложбу о старим занатима сегединаца, односно изложбу дела познатог мађарског сликара Аба Новака. У следећој просторији ученици су се упознали са праисторијом човека и његовом развоју.

После ручка најхрабрији су имали могућност да се пењу у врх торња чувене католичке катедрале у Сегедину, где су могли уживати у панорами овог лепог града. Уморни, али веома задовољни у касним поподневним сатима ђаци са својим професорима су срећно допутовали својим кућама.

Милан Дујмов