На данашњем састанку министара спољних послова Европске уније Мађарска и Хрватска биле су против увођења санкција српском члану Председништва БиХ и лидеру Савеза независних социјалдемократа (СНСД), Милораду Додику.
Позивајући се на изворе из Брисела, сарајевски портал Кликс наводи да ће коначна одлука о санкцијама Додику бити донета пошто крајем марта буде усвојен годишњи оквир ЕУ за санкције. Даље се наводи да Словенија, Словачка и Грчка данас нису исказале противљење санкцијама, док су се Немачка и Холандија највише залагале за што хитније санкционисање "оних који подривају Дејтонски мировни споразум и својом политиком дестабилизују ситуацију у земљи".
Kрајем марта требало би да буде усвојен оквир Европске уније за санкције, који се усваја сваке године. После усвајања оквира санкција ЕУ, додаје се, санкције Додику ће поново бити на дневном реду Савета ЕУ.
Према писању портала, ако све чланице ЕУ не постигну сагласност за увођење санкције Додику, државе ће појединачно кренути у тај процес. Европски парламент је прошле седмице осудио Додиков наводни "сецесионизам“ и позвао Савет ЕУ да лидеру СНСД-а и његовим сарадницима уведе санкције.
Српски члан Председништва БиХ Милорад Додик изјавио је да СНСД неће прихватити ниједну врсту санкционисања Републике Српске, ако до тога дође. Он је после седнице Председништва СНСД-а рекао да та странка инсистира на примени Устава БиХ и одбацује „површне закључке које је донео Европски парламент“.
„Ми то нећемо прихватити. Наставићемо да инсистирамо на Уставу БиХ. Сматрамо да нема ниједног разлога да о томе расправља Савет ЕУ“, рекао је он новинарима у Бањалуци.
Уколико се деси да ЕУ санкционише Републику Српску, додао је, тај ентитет неће више давати сагласност ни за један развојни пројекат у Федерацији БиХ: „Ако желе зауставити целу БиХ, онда им то стоји на располагању“, упозорио је Додик и додао да ће даље је казао да ће политика његове странке остати иста и да се „неће скривати“.
„Ми нисмо спремни заустављати развојне пројекте ни у РС ни у ФБиХ, али нисмо спремни дати глас за било какве политичке одлуке и законе што би допринело додатном усложњавању политичке ситуације у БиХ. СНСД је за разговор о свих 14 приоритета Европске комисије истовремено и више се неће радити на питањима која иду селективно, попут ОХР-а и страних судија у Уставном суду БиХ. Република Српска ће дати свој допринос онако како је Народна скупштина рекла“, рекао је Додик.
Оценио је и да је безбедносна ситуација у БиХ и РС стабилна, а упутио је оштре критике на рачун Брисела, Немачке, САД и Велике Британије, чији је став према БиХ назвао острашћеним и навијачким. Додик је оценио и да ЕУ има озбиљан проблем, јер њене све чланице неће подржати увођење санкција. Он сматра да ситуацију у БиХ треба решавати у оквиру припрема за изборе и у вези са изменама Изборног закона.
Додик је рекао да СНСД разуме закључке Хрватског народног сабора (ХНС), односно да представници хрватског народа у БиХ траже да се у потпуности уважи њихова конститутивност и право народа да бира своје представнике: „Ми не разумемо зашто Бошњаци не дозвољавају да народи у БиХ имају та права и зашто желе да бирају политичке представнике других народа“, истакао је он.
Додао је да такав политички концепт не даје дугорочну стабилност БиХ, већ он у томе види „болесну политичку амбицију бошњачких политичара који хоће да направе државу за себе“.
„Ми у СНСД-у сматрамо да је на снази снажно јачање муслиманског национализма, који је у функцији стварања искључиво државе за себе“, рекао је Додик.