Исидора Секулић (Мошорин, 16. фебруар 1877 — Београд, 5. април 1958) била је књижевница, академик и прва чланица Српске академије наука и уметности. Посвећена лепоти смислене речи, за живота је стекла уважење као најобразованија и најумнија Српкиња свога времена.
"Ми смо народ који у стварност не верује и који стварност не воли. Док је не познамо, сневамо о њој; а кад нам постане јасна, ми је потцењујемо. Вере и љубави никада немамо за њу. У сваком раду и задатку видимо сензацију, личну амбицију и снове. А кад екстаза прође, ствар, наравно, изгледа незнатна, ситна и недостојна. Код нас нема јединства између оног што треба и што се мора и оног што се ради. У мислима умемо бити стварни, у делима не. Силу мисли трошимо на расправљање неспоразума и несугласица. Практично би било не опажати их. Логика и практика су далеки сродници, а премудрост је врло често немудрост." (...)